Svetske berze ove sedmice za Evropu imaju novu sudbonosnu pitalicu: odakle će Italija da vrati spoljni dug od 1.900 milijardi evra? Odgovor na ovo trenutno nemaju ni Italija, ni njeni evropski partneri, ali ni investitori zasićeni agonijom krize u monetarnoj zoni EU. U takvom vakuumu, berze sada u Italiji vide sledeću (moguću) finansijski urušenu kariku evrozone.

Razrešenje pitalice za sada je neizvesno. Ekonomski pokazatelji dužnika i procene njegovog političkog rukovodstva u oštrom su neskladu, kao i u prethodnom slučaju Grčke, Irske, Portugalije i Španije.

Ekonomski podaci su sumorni. Italijanski spoljni dug dostigao je 120 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) i mogao bi dostići 2.000 milijardi evra do kraja godine, navodi agencija Blumberg. Italijanski BDP će samo ove godine opasti za 1,4 odsto, što je najstrmiji pad u evrozoni posle Grčke, Portugalije i Španije, navodi Evropska komisija.

Istovremeno, industrijska proizvodnja u Italiji pada iz meseca u mesec. Od 2008. ukupna proizvodnja u Italiji opala je za skoro četvrtinu. U međuvremenu, nezaposlenost na Apeninskom poluostrvu je za poslednjih 12 meseci porasla sa osam na deset odsto (među mladima ispod 25 godina života skočila je u tom periodu sa 28 na 36 odsto). Rim pri tom godišnje gubi oko 120 milijardi evra na nenaplaćenim porezima, dok Centralna banka navodi kako bi bila „zadovoljna” ukoliko stopa privrednog pada ne premaši 1,5 odsto.

Zvanični Rim ekonomsku zbilju Italije vidi iz druge perspektive.

„Opušteni smo što se tiče položaja Italije na međunarodnoj sceni i finansijskim tržištima. Nećemo tražiti međunarodnu finansijsku pomoć. Italija ima manji javni deficit i nižu stopu nezaposlenosti od mnogih drugih članica EU”, izjavio je juče među zemljacima sve manje popularni premijer Mario Monti.

Finansijska tržišta ne dele Montijevu „opuštenost” bar kada je reč o vrednovanju italijanskih državnih hartija od vrednosti. Za kupovinu jednogodišnjih italijanskih obveznica, investitori su juče tražili najvišu kamatu u poslednjih šest meseci (3,97 odsto). Istovremeno premije na rizik pri kupovini desetogodišnjih italijanskih obveznica iznosile su i juče iznad šest odsto, što je po berzanskoj proceni, neodrživo visoka stopa na duže staze, odnosno vodi ka molbi za stranu pomoć.

Koliko će kamate tražiti investitori danas kada Italija pokuša da proda obveznice u vrednosti od 4,5 milijardi evra ili u petak za kada je najavljena aukcija obveznica teška 6,5 milijardi evra, za sada je neizvesno.

„Italija ima veoma visok deficit i javni dug. S obzirom na kamate koje sada mora da plaća pri zaduživanju, Italiji će možda uskoro biti potrebna strana podrška”, ocenila je austrijska ministarka finansija Marija Fekter, izazvavši gnev Rima zbog „neprimerenog komentarisanja zbivanja u drugoj zemlji”.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble juče je bio ubeđen da će se Italija izboriti sa finansijskim i privrednim nedaćama ukoliko jedinstveno stane iza Montijevog programa reformi.

Bivši komesar EU i savetnik američke investicione banke „Goldman Saks”, od prošlog novembra na dužnosti italijanskog premijera, Mario Monti je sve više izložen kritikama domaće javnosti zbog do sada preduzetih koraka na oživljavanju italijanske privrede. Montijeva vlada je u poslednjih osam meseci uvela oštro povećanje poreza i podigla starosnu granicu za odlazak u penziju, ali još nije osmislila kako da smanji javnu potrošnju glomazne administracije niti kako da oblikuje reformu tržišta rada prihvatljivu sindikatima i javnosti.

Berzama ne promiče da politički establišment i stručna javnost imaju dramatično oprečne procene sadašnje faze italijanske krize.

„Premijer Monti nema političku snagu i podršku da nastavi sa započetim reformama”, smatra Stefano Fasina, šef ekonomskog biroa Demokratske partije.

„Italija je u situaciji političkog haosa”, uveren je profesor Alesandro Kampi sa Univerziteta u Peruđi.

„Italijanske banke su stabilne, izvoz je u porastu, privreda je u mnogo boljem stanju nego u nekim drugim članicama EU”, ističe Korado Pasera, ministar ekonomskog razvoja.

Koliko berze veruju u italijanske finansije, privredu i stabilnost političkog kursa, biće jasnije do kraja sedmice, nakon najavljenih aukcija državnih hartija od vrednosti. U međuvremenu, bogati globalni hedž-fondovi masovno jačaju opklade da je Italija sledeći kandidat za basnoslovnu evropsku finansijsku pomoć.