Без кокаина и мољаца

Мадрид– Полицајац на мадридском аеродрому Барахас отворио је у царинском простору кофер панамског лекара Хуана Енока Родригеса и осетио необичан мирис одеће која је била уредно сложена у платненим кесама, почиње причу „Ел Паис”.

„Чудан мирис. Шта је то?”

„Не знам. Живим са баком. Она пегла моја одела и веш и ставља га у фиоке са куглицама камфора како би га заштитила од мољаца. Можда је то тај мирис.

Полицајац је узео комад одеће и попрскао га спрејом. Тог момента кошуља је поплавела. Исто се догодило са осталих 107 комада. То је у том тренутку значило да је свих 19 килограма одеће дотичног доктора импрегниран кокаином.

То је један од новијих начина транспорта дроге.

Наркотрафиканти растворе кокаин у води и у њу потопе одећу. Осуше је пре него што спакују кофер. Кад стигну на циљ, поново стављају веш у воду, како би из њега изашла дрога. Касније се посебним поступком вода филтрира и кокаин суши. Слаба тачка ове процедуре је што такав импрегнирани веш мирише на кокаин. То је мирис сличан ономе који је изашао из фиока заштићених куглицама камфора. Што је заслуга брижне бакице панамског доктора.

Узалуд је овај 34-годишњи лекар, посвећени хришћанин који је у Мадрид дошао као стипендиста Института за здравље, на курс од три месеца, покушавао да објасни да није трговац дрогом ни „мула” (плаћени курур).

Обејашњавао је да је немогуће да је у његовом коферу камуфлирана дрога, да не пије, не пуши, да се никад није дрогирао, да је доктор хитне помоћи у Бугаби, месту које је осам сати удаљено од Панаме, да је посвећен хуманитарном раду у локалној цркви.

Ниједан аргумент није помогао пред јасно плавом бојом наркотеста на свим комадима његове одеће.

Доктор Родригес је ухапшен и послат у затвор 18 септембра 2010. Тужилац је тражио казну за кријумчарење дроге, судија је прихватио јер веровало се да овај специјални спреј није могао да покаже лажне резултате.

Преварили су се. На накнадној лабораторијској анализи која је каснила 175 дана, установило се да је доктор говорио истину. Веш је био послат у лабораторију Шпанске агенције за опијатезадужене да преиспита резултате аеродромског теста. Шест месеци пошто је ухапшен, утврђено је да у Родригесовом вешу нема ниједне илегалне супстанце, ни трага од кокаина.

„Ово ми је уништило живот” прича телефоном из своје амбуланте у Панами, доктор Родригес. „Дошао сам у Шпанију усхићен што ми се пружа прилика за специјализацију, а тај велики пројекат претворио се у најгори кошмар”.

„Нашао сам се у затвору окружен криминалцима, а знао сам да нико није такнуо мој кофер откад га је бака спаковала. Родитељи су желели да дођу да ме посете, али сам им рекао да не крећу на пут. Бојао сам се да ће и њихов веш бити ‘позитиван на кокаин’ и да ће завршити на робији као ја”

Помогло му је то што је увек био верник, али такође му је због вере било тешко да схвати шта се то догодило. Када је затвореницима говорио да је невин, слатко су се смејали.

Изгледа да је нека супстанца коју је користила његова бака у себи садржала састојак који чини да спреј за откривање кокаина реагује на исти начин.

„Агенти на аеродрому нису криви, али не могу да разумем како то да је други експертски извештај толико закаснио, и како то да се ни тужиоци ни судије нису упитали да ли су погрешили што ме држе у затвору”.

Доктор Родригес не жели никога да тужи, нити хоће да тражи одштету . Размишља међутим да поново затражи исту стипендију коју је без своје кривице изгубио. Ако то уради, овога пута његова драга бакица неће стављати средство против мољаца у његов веш. За сваки случај.