Битка за „Мајн кампф”

Први пут после 1945. године у Немачкој би требало да буде поново штампано дело Адолфа Хитлера „Мајн кампф. Овај захтев званично је упутио баварској влади – покрајина Баварска власник је ауторских права на ову књигу – минхенски Институт за историју. Поменути Институт предлаже да се „Мајн кампф” поново штампан на немачком језику 2015. године и да буде „упакован у критичка, научноисторијска тумачења.

У Немачкој није дозвољено штампање „Мајн кампфа” али ова забрана истиче 2015. године када се навршава седамдесет година од Хитлеровог самоубиства. Управо ова годишњица била је повод минхенском Институту за историју да од покрајинских власти – Министарства финансија – затражи дозволу за штампање Хитлеровог дела. Баварско Министарство финансија је, како извештава у онлајн издању недељник „Штерн”, одбацило ову молбу.

Утисак је, међутим, да овим потезом баварског министарства није у Немачкој окончана битка за „Мајн кампф”. Постоји, наиме, веома озбиљна аргументација заговорника поновног објављивања овог Хитлеровог памфлета која сугерише да је боље објавити „Мајн кампф”, уз научно аргументоване критичке примедбе, него чекати 2015. када ће то моћи да ураде и најекстремније неонацистичке организације.

Занимљиво је да се у најновију расправу о „Мајн кампфу” укључио и Централни савет Јевреја у Немачкој.

„Желимо да питање пажљиво проценимо”, изјавио је Штефан Крамер, генерални секретар Централног савета. „Критичка верзија Хитлеровог дела пружа шансу да се коначно разбије мит о књизи који још влада у одређеним круговима немачког друштва.”

Из кругова Централног савета Јевреја у Немачкој појавило се и незванично тумачење које преноси „Штерн да би „коментарисано издање Хитлеровог дела могло да буде кључни прилог у објашњавању холокауста,

На сличној таласној дужини размишља и британски историчар Јан Кершоу (познат по монументалној биографији Адолфа Хитлера) који подсећа да се „већ одавно залаже за критичко издање ’Мајн кампфа’”.

„Сваки покушај ограничавања читалаца у време Интернета потпуно је немогућ каже Кершоу закључујући да је, због тога, боље понудити критичку верзију књиге.

Хитлер је први том „Мајн кампфа” написао 1924. године, за време издржавања казне у затвору Ландзберг, у Горњој Баварској. Дуго је владао мит да је Хитлер овај део „Мајн кампфа” диктирао свом заменику Рудолфу Хесу, али најновија сазнања говоре да је каснији немачки фирер ипак сам писао књигу. После превременог пуштања на слободу Адолф Хитлер је други део књиге заиста издиктирао свом следбенику Максу Аману.

Првобитно је Хитлер планирао да његов рад има наслов „Четири и по године (борбе) против лажи, глупости и кукавичлука” али је он ипак скраћен на – „Моја борба”. Најважније поруке из Хитлерове „аутобиографије” су: насилно припајање Аустрије Немачкој, брутални антисемитизам, борба за превласт аријевске расе и успостављање немачког животног простора – на првом месту освајање Совјетског Савеза – укидање класичног парламентаризма успостављање германске фирер-државе…

Први део „Мајн кампфа” штампан је 18. јула 1925. године, други том 11. децембра 1925. Од тог тренутка Хитлерова књига доживела је огроман број издања, како у Немачкој тако и у свету. У Немачкој је, на пример, од 1936. године уведено правило да се на венчању, уместо Библије, младенцима поклања „Мајн кампф”. Од књиге је Хитлер имао огромну зараду, познато је да је првих година добијао десет процената од сваког продатог примерка. Према неким подацима до 1943. у Немачкој је „Мајн кампф” штампан у више од десет милиона примерака.

Између 1933. и 1938. „Мајн кампф” је преведен на енглески, француски, шпански, дански, шведски и мађарски језик. После 1945. Хитлерова књига није штампана у Немачкој али је, на другој страни, доживела многобројна издања на различитим језицима – чак и на хебрејском.

Жарко Ракић