(Не)очекивана дебата развила се у Великој Британији поводом књиге бившег премијера Тонија Блера која је почетком недеље угледала светлост дана, објавили су јуче острвски медији. И док мемоари „Путовање”, према првим доступним информацијама, постижу невероватне успехе у књижарама, где су због огромне потражње већ проглашени бестселером, дотле утицајни острвски медији оштро нападају некадашњег првог човека британске владе и траже његову одговорност – првенствено због Ирака и његове улоге у инвазији из 2003. године.

Само један дан након што се на полицама бројних књижара у Уједињеном Краљевству појавила књига бившег премијера Тонија Блера, отпочела је велика расправа у медијима око изнетих ставова. И док једни потенцирају како је штиво, због свих података који се у њему налазе, требало да носи назив „Пут у пропаст” (како је поспрдно назива „Телеграф”) дотле други истичу тек поједине делове овог изненадног бестселера (Блерова аутобиографија се продаје боље и од оне коју је написао фудбалер Дејвид Бекам).

Међутим, чини се да је књига била само основа за огорчену дебату. Прави окидач налази се у ексклузивном интервјуу који је Тони Блер дао новинару и политичком коментатору Ендрјуу Мару, а који је пре неколико дана објављен на Другом каналу Би-Би-Сија (многи напомињу да је просто невероватно да један такав разговор не буде објављен на главном каналу националне телевизије).

„Након више година паузе” и праве тишине која је владала око некадашњег премијера, он је први пут „проговорио” за државну телевизију у покушају да одбрани своје мисли, кажу британски медији. Међутим, оно што је рекао још је више разбеснело локална јавна гласила и њихове коментаторе.

Наиме, сви они се листом слажу да је Мар изабрао готово дипломатско решење и да уопште није „притискао” Блера, нити му је постављао незгодна питања, каква су се и иначе очекивала. Чак и оно што је свима најзанимљивије – питање Ирака и одговорности која лежи на бившем првом човеку владе за напад од пре седам година – остало је без конкретних одговора, а и оно што је речено изазвало је само даљи подсмех и огорчење.

„Да ли је овај јадник ишта научио?”, започиње свој коментар „Индепендент” на несувисле реченице које је „сиротом” Мару изговорио Тони Блер. „И тако се то настављало током читавог интервјуа...” „Ја верујем потпуно јасно”, „Више је него јасно да је ово (напад на Сједињене Државе 11. септембра 2001. године) све променило”, „Зато што сам снажно веровао, и онда и сада”... Неко би на основу његових речи помислио да смо победили у Ираку, да добијамо и рат у Авганистану, али и да ћемо добити наредни рат против Ирана”, за који Тони Блер прича као да је више него известан.

Ипак, коментатор „Индепендента” као кључну реченицу у целокупном Блеровом интервјуу наводи спомињање дебате која је у Британији (али и Америци) настала поводом оправданости инвазије на Ирак.

„За мене је фаворит ово – дебата ће се наставити. Не, ово није крвава дебата, ово је крвава, крвљу натопљена катастрофа, за коју Блер мора да преузме одговорност. Али, он то неће учинити. Он то не може учинити. Дакле, ирачко пропадање у кланицу све је то кривица Ал Каиде, тачније ’спољашњег учешћа’ Ал Каиде и Ирана”, закључује „Индепендент” и додаје да су сви Британци желели да уместо „Како да ми не буде жао свих људи који су погинули?”, чују реченицу „Жао ми је због свих људи који су погинули”, без обзира на то колики је њихов тачан број (Мар је стално истицао 100.000 погинулих у Ираку, док поједине организације наводе чак и милион жртава).

Значајно место у медијима заузела је и полемика – да ли ће бивши премијер Гордон Браун одговорити свом дојучерашњем блиском сараднику или не? Наиме, након што је у својој књизи Блер забележио да је „Браун тежак и луд човек с нултом емотивном интелигенцијом”, који је „изгубио овогодишње парламентарне изборе зато што је напустио ставове новолабуриста”, сви су очекивали да ће Браун макар нешто да каже о томе.

Он је, међутим, изабрао да ћути. Тачније, огласио се у јавности, али само да би саопштио како планира да „посвети своје слободно време добровољном раду, а у циљу поправљања услова живота у најсиромашнијим државама света”, наводе острвска гласила.

„Апсолутно нико (од Браунових сарадника) неће отићи у јавност. Нити ће то учинити господин Браун”, спекулише „Индепендент” и додаје да се ни у књизи коју наследник Тонија Блера на месту премијера припрема, а која би требало да буде објављена до краја године, неће наћи ниједан коментар на Блерове прилично злобне инсинуације.

Р. Шкорић