Немачки конзервативац Франц Јозеф Јунг на брзину је ушао у новију политичку историју своје државе. Бивши министар одбране, а до јуче и министар рада, повукао се – у највећој журби – из кабинета Ангеле Меркел због последица афере Бундесвер. Реч је о трагичном инциденту у Кундузу (Авганистан) када је, после пријаве Буднесвера, америчка авијација уништила две отете цистерне за гориво, али су, том приликом, убијене или рањене најмање 142 особе, међу којима је и велики број цивила,

Педантни аналитичари забележили су да је Јунг провео у кабинету министра рада, у новој влади Ангеле Меркел, тачно 31 дан. Толико је, наиме, потрајао његов нови посао који је пресекла афера „произведена“ 4. септембра када су амерички авиони – уз немачку подршку – направили масакр код Кундуза. У то време Франц Јозеф Јунг био је министар одбране, а тиме, како тврде медији, и најодговорнији за покушај скривања позадине и правих размера ове авганистанске трагедије.

Најупорнији у „ислеђивању“ бившег министра одбране био је тиражни „Билд“. Управо после „Билдовог“ открића о прикривању информација у немачком министарству одбране „афера Бундесвер” добила је незаустављиво убрзање. Први је страдао генерални инспектор Бундесвера генерал Волфганг Шнајдерхан, после чега се оштрица напада усмерила на Јунга. Новопечени министар за рад – немачки медији тврде да Јунг баш и није био љубимац Ангеле Меркел – издржао је тек један дан дуже. Своју одлуку Франц Јозеф Јунг проследио је земљацима у блиц саопштењу које је прочитао за непуних 120 секунди чиме је, такође, ушао у новију немачку историју.

Канцеларка Ангела Меркел већ је кренула у потрагу за Јунговим наследником. Ова ужурбаност није нимало случајна: опозиција у Бундестагу није се задовољила Јунговом оставком већ тражи детаљну парламентарну истрагу о томе шта све Бундесвер заправо чини у Авганистану, а социјалдемократи додатно тврде да је „влада Ангеле Меркел у озбиљној кризи“. Немачки медији процењују да је реч о вештом маневру који ће помоћи опозицији да месецима, враћајући се на случај Кундуз, „блати“ Меркелову и њену коалициону владу, што ће канцеларка покушати да, макар и делимично, ублажи хитрим избором новог министра рада и социјалне политике.