Од нашег дописника

Каиро, 15. марта – Недавна сагласност Арапске лиге да пристане на индиректне преговоре између Палестинаца и Израела прекретница је која може да покрене крила већ месецима умртвљеног голуба мира на овом трустном политичком подручју.

И док су сви велики светски играчи пожурили да кажу како им је мир на Блиском истоку на првом месту њихове презаузете политичке агенде, недавна изјава из Израела о градњи нових насеља у источном Јерусалиму, који Палестинци виде као главни град будуће државе, прети да уништи и оно мало оптимизма који још увек држи најупорније и најпосвећеније посленике мира на овим просторима.

Кетрин Ештон, шеф дипломатије Европске уније, кренула је овог викенда на блискоисточну турнеју да би промовисала мир, следећи америчког потпредседника Џозефа Бајдена, који већ обилази регион.

Бајден је највиши представник Обамине администрације који је посетио Израел, поздравивши одлуку обеју страна да пристану на преговоре уз посредовање Вашингтона.

Кетрин Ештон изјављује да је „Блиски исток приоритет спољне политике Европске уније”, и да је најхитније потребно да се постигне прогрес у арапско-израелском сукобу.

Али баш док је Бајден боравио у Израелу објављена је вест да ће у анектираном делу источног Јерусалима бити изграђено 1.600 стамбених јединица за јеврејске „насељенике”, који се обично карактеришу као радикални становници Израела.

Палестинци и САД су осудили градњу нових насеља као препреку решењу проблема који подразумева стварање палестинске државе.

Израел се извинио што је довео у непријатну ситуацију Обаминог изасланика тајмингом објаве о новим насељима у источном Јерусалиму, нагласивши да одлука ипак остаје.

Ово је наљутило Арапску лигу (АЛ), која је одмах препоручила својим чланицама да повуку подршку о индиректним преговорима. Одлука министара спољних послова АЛ од 3. марта дала је покриће палестинском председнику Махмуду Абасу да отпочне индиректне преговоре са Израелом, који су потпуно блокирани од доласка премијера Нетанијахуа на власт, пре више од годину дана.

Померање позиција у Израелу свакако није ветар у леђа преговорима. Главни преговарач ПЛО Саеб Еракат је признао да Палестинска Аутономија није добила чврсте гаранције од Вашингтона, као и да је одбијен предлог Арапа око прецизног трајања преговора. АЛ, наиме, захтева да се индиректно преговара четири месеца и онда пређе на директне разговоре, те да се преговори не наставе уколико резултати изостану.

Уље на ватру долива још једна одлука градоначелника Јарусалима Нира Барката, да се у источном Јерусалиму сруши једно читаво арапско насеље како би се направила нова инфраструктура за туристе. Палестинци ово називају„етничким чишћењем” и покушајем „даље јудаизације арапског источног Јерусалима”. У међувремену је израелски министар одбране Ехуд Барак одобрио градњу 112 станова за јеврејске насељенике на Западној обали, без обзира што је израелска влада, раније ове године, донела одлуку о осмомесечном замрзавању ширења насеља.

Све ово доводи до фрустрације међу обичним Палестинцима, било да живе у Гази под влашћу радикалног Хамаса, или на Западној обали где власт држи фатаховац Махмуд Абас, који има подршку Запада.

Следи ли после свега овога нова, трећа интифада (палестински устанак) или можда нови палестинско-арапски сукоб?

Одговор није сасвим јасан. Ако би Абас попустио под притиском Израела и почео да хапси палестинске омладинце који бацају камење на израелску војску, ризикује да буде оптужен да је је против свог народа. Са друге стране, ако допусти интифаду, ризикује свој политички опстанак, као једини палестински преговарач прихватљив за Запад и Израел.

Л. М. Кумер