Specijalno za „Politiku”

Oslo – Čovek koji je u napadu bombama i drugim oružjem 22. jula prošle godine u Norveškoj ubio 77 ljudi, tvrdi da bi to učinio ponovo jer je njegov čin bio neophodan za odbranu zemlje, pa zato zahteva da bude oslobođen. „Izveo sam najspektakularniji i najprefinjeniji napad u Evropi od vremena Drugog svetskog rata”, izjavio je juče tokom drugog dana suđenja u Oslu Anders Brejvik braneći se od optužnice za terorizam.

Priznajući podmetanje bombe ispred sedišta vlade u glavom gradu i kasniji napad na kamp podmlatka Radničke partije na ostrvu Utoja, Brejvik kaže da njegov čin počiva na „dobroti, ne zlu” jer je Norvešku branio od najvećih neprijatelja: preteranog doseljavanja stranaca iz Afrike i Azije, multikulturalista, internacionalista, socijaldemokrata, pristalica višenacionalnih društava.

Prekidan više puta od predsednice šestočlanog sudskog veća, koja ga je upozoravala da ima obzira prema preživelima i rodbini nastradalih, Brejvik je tvrdio da je sve što je uradio činio u samoodbrani, u ime svog naroda, vere, nacije, svog grada i svoje zemlje.

Brejvik je rekao da ga je inspirisala Al Kaida i da nije očekivao da će preživeti napad.

Predstavljajući se kao pripadnike grupe vitezova templara, on je pozvao militantne nacionaliste da izvedu slične akcije.

Smireno i tihim tonom, zaštićen od publike neprobojnim staklom, Brejvik je čitao pripremljenu odbranu na 13 strana koja je uglavnom sažetak njegovog već objavljenog scenarija o teroru – „Manifest 2083, evropska deklaracija o nezavisnosti”. „Nerazumno je uraditi sve na destrukciji svoje tradicije, kulture, religije”, upozorio je Brejvik i kao glavne krivce označio vladajuću Radničku partiju i političku elitu koja je dozvolila masovno naseljavanje stranaca iz Azije i Afrike.    „Odgovorni, moralni Norvežani i Evropljani ne smeju da dozvole da postanu manjina u svojima zemljama. Muslimani ne žele da se integrišu, oni preziru norveško društvo i kulturu. Višenacionalna društva ne funkcionišu”, rekao je Brejvik citirajući britanskog parlamentarca Enoka Pauela koji je sedamdesetih godina upozorio da će zbog preteranog doseljavanja stranaca u Evropu „reke krvi poteći našim ulicama”.     „Sličan scenario čeka Francusku za pet, a celu Evropu za desetak godina”, tvrdi Brejvik i dodaje da su „slobodnim Evropljanima glavni neprijatelji kulturni marksisti i socijaldemokrate koji su pripremili i izazvali krvavi konflikt na Balkanu.”

Brejvik kaže da nije on taj koji treba da bude obeležen kao ludak, neuračunljiv, već da bi predmet analize psihijatara trebalo da budu političke elite koje rasturaju norveško društvo.

Tokom unakrsnog ispitivanja tužilac Inga Bejer Eng bila je znatiželjna zašto je optuženi u ponedeljak briznuo u plač kada je u sudnici prikazan njegov propagandni film nazvan „Pad Evrope”. „Tragično je da međunarodni mediji ne preuzimaju odgovornost za ono što se dešava u Norveškoj i Evropi. Ja strane novinare vidim kao aktiviste za multikuluralizam. Osetio sam tugu za mojim narodom, kulturom – koji su razoreni. Film i muzika podsetili su me na to.” „Zato ste reagovali i zaplakali?” „Da, zapravo to je bilo žaljenje nad tom činjenicom.”

Brejvik je svoju odbranu završio apelom sudskom veću da ga pusti na slobodu ponavljajući da on nije zločinac već „heroj koji se 22. jula žrtvovao zbog budućnosti Norveške i Evrope”.

Optuženi je na početku suđenja, koje će trajati deset nedelja, ponovo šokirao i provocirao njemu svojstvenim salutiranjem (stisnuta pesnica sa srca podignuta visoko u vazduh) koje ovdašnja javnost poistovećuje sa nacističkim pozdravom.

Ovdašnji mediji otkrili su da se jedan od sudija porotnika, 33-godišnji recepcioner Tomas Indrebo, samo dan nakon tragičnih događaja, oglasio na Fejsbuku napisavši da Brejvik za svoja nedela „zaslužuje jedino smrtnu kaznu”.

Po principu da pred sudom svi imaju pravo na pravedno i nepristrasno suđenje, sudsko veće odlučilo je da porotnika Indreba odmah udalji iz daljeg procesa.

Radovan Pavlović