Специјално за „Политику”

Осло – Човек који је у нападу бомбама и другим оружјем 22. јула прошле године у Норвешкој убио 77 људи, тврди да би то учинио поново јер је његов чин био неопходан за одбрану земље, па зато захтева да буде ослобођен. „Извео сам најспектакуларнији и најпрефињенији напад у Европи од времена Другог светског рата”, изјавио је јуче током другог дана суђења у Ослу Андерс Брејвик бранећи се од оптужнице за тероризам.

Признајући подметање бомбе испред седишта владе у главом граду и каснији напад на камп подмлатка Радничке партије на острву Утоја, Брејвик каже да његов чин почива на „доброти, не злу” јер је Норвешку бранио од највећих непријатеља: претераног досељавања странаца из Африке и Азије, мултикултуралиста, интернационалиста, социјалдемократа, присталица вишенационалних друштава.

Прекидан више пута од председнице шесточланог судског већа, која га је упозоравала да има обзира према преживелима и родбини настрадалих, Брејвик је тврдио да је све што је урадио чинио у самоодбрани, у име свог народа, вере, нације, свог града и своје земље.

Брејвик је рекао да га је инспирисала Ал Каида и да није очекивао да ће преживети напад.

Представљајући се као припаднике групе витезова темплара, он је позвао милитантне националисте да изведу сличне акције.

Смирено и тихим тоном, заштићен од публике непробојним стаклом, Брејвик је читао припремљену одбрану на 13 страна која је углавном сажетак његовог већ објављеног сценарија о терору – „Манифест 2083, европска декларација о независности”. „Неразумно је урадити све на деструкцији своје традиције, културе, религије”, упозорио је Брејвик и као главне кривце означио владајућу Радничку партију и политичку елиту која је дозволила масовно насељавање странаца из Азије и Африке.    „Одговорни, морални Норвежани и Европљани не смеју да дозволе да постану мањина у својима земљама. Муслимани не желе да се интегришу, они презиру норвешко друштво и културу. Вишенационална друштва не функционишу”, рекао је Брејвик цитирајући британског парламентарца Енока Пауела који је седамдесетих година упозорио да ће због претераног досељавања странаца у Европу „реке крви потећи нашим улицама”.     „Сличан сценарио чека Француску за пет, а целу Европу за десетак година”, тврди Брејвик и додаје да су „слободним Европљанима главни непријатељи културни марксисти и социјалдемократе који су припремили и изазвали крвави конфликт на Балкану.”

Брејвик каже да није он тај који треба да буде обележен као лудак, неурачунљив, већ да би предмет анализе психијатара требало да буду политичке елите које растурају норвешко друштво.

Током унакрсног испитивања тужилац Инга Бејер Енг била је знатижељна зашто је оптужени у понедељак бризнуо у плач када је у судници приказан његов пропагандни филм назван „Пад Европе”. „Трагично је да међународни медији не преузимају одговорност за оно што се дешава у Норвешкој и Европи. Ја стране новинаре видим као активисте за мултикулурализам. Осетио сам тугу за мојим народом, културом – који су разорени. Филм и музика подсетили су ме на то.” „Зато сте реаговали и заплакали?” „Да, заправо то је било жаљење над том чињеницом.”

Брејвик је своју одбрану завршио апелом судском већу да га пусти на слободу понављајући да он није злочинац већ „херој који се 22. јула жртвовао због будућности Норвешке и Европе”.

Оптужени је на почетку суђења, које ће трајати десет недеља, поново шокирао и провоцирао њему својственим салутирањем (стиснута песница са срца подигнута високо у ваздух) које овдашња јавност поистовећује са нацистичким поздравом.

Овдашњи медији открили су да се један од судија поротника, 33-годишњи рецепционер Томас Индребо, само дан након трагичних догађаја, огласио на Фејсбуку написавши да Брејвик за своја недела „заслужује једино смртну казну”.

По принципу да пред судом сви имају право на праведно и непристрасно суђење, судско веће одлучило је да поротника Индреба одмах удаљи из даљег процеса.

Радован Павловић