Stiže im „pomoć”: rumunski vojnici

Od našeg dopisnika
Bukurešt, 5. februara – Neposredno pošto je juče primio američku državnu podsekretarku za kontrolu naoružavanja Elen Taučer, koja mu je uručila „predlog predsednika Obame”, rumunski predsednik Trajan Basesku je sazvao sednicu Vrhovnog saveta odbrane zemlje (CSAT) i potom saopštio da je „prihvaćen poziv SAD” da Rumunija postane sastavni deo američkog sistema za protivraketnu odbranu, odnosno da se uključi u američki „antiraketni štit”.

Ovaj brzopotezni korak zvaničnog Bukurešta naišao je na iznenađenje ovdašnjih medija i javnosti, iako političari, koji ga podržavaju skoro svi odreda (od vlade do opozicije), tvrde da se tako nešto moglo očekivati. Tim pre što se Bukurešt, prema rečima bivšeg ministra spoljnih poslova Adrijana Čorojanua, ranije žalio na to što je „raketni štit”, koji je bio predviđen da bude postavljen na teritoriji Češke i Poljske, trebalo da uključi samo „odbranu” jednog malog dela Rumunije. Ovoga puta, kako je specijalno naglasio predsednik Basesku, on „pokriva celu površinu Rumunije”.

Da bi predupredio eventualno „gunđanje” javnosti, koja se uvek boji svakojakih rizika, predsednik Basesku je rekao da američke rakete, koje će biti postavljene u Rumuniji, „nisu uperene protiv Rusije”. Ipak, u izjavama običnih ljudi, koje su prenele ovdašnje radio i TV stanice, često su se čule reči bojazni: zar nas oni veliki opet guraju protiv Rusa! Iskustvo iz prošlosti se ne zaboravlja.

Bivši premijer Adrijan Nastase izneo je mišljenje da „zaista postoji rizik da Rumunija postane cilj raketnih napada, ali da je taj rizik bio preuzet onog trenutka kada je ona stupila u NATO”. Rizik je nastao, takođe, i onda kada su ovde prihvaćene američke vojne baze, kojih ima četiri.

Činjenica da se sada i Rumunija „uključuje u ’rat zvezda’” i da će „sistem za presretanje raketa” postati operativan već 2015. godine, navodi komentatore da se zapitaju koliko će sve to koštati. Cifre se kreću između pet i osam milijardi evra. Troškovi će se pokrivati, kako piše „Romania libera” iz državnog budžeta. to jest snosiće ih svi Rumuni.

Na marginama najnovije „raketne” odluke Bukurešta povela se, naravno, opširna diskusija. Vlada uverenje da će parlament „lako” odobriti tu meru. Uglavnom se iznose argumenti koji idu njoj u prilog. Jedan od njih jeste i taj da će strani investitori sada biti sigurniji za sudbinu svojih kapitala uloženih ovde. Premijer Emil Bok, desna ruka predsednika Baseskua, otišao je mnogo dalje i ustvrdio da će američki raketni sistem „biti garancija postojanja demokratije u Rumuniji”. Međutim, ova je njegova izjava ocenjena „apsurdnom” i da „uopšte nije na svom mestu”.

Ipak se najviše razmatraju geopolitičke implikacije rumunskog uključivanja u američki antiraketni program. Tvrdi se da će to dovesti do „poboljšanja rumunskog statusa u okviru NATO-a”. Ako su do sada rumunski vojnici, prisutni na ratištima NATO-a pokrivali „ofanzivnu komponentu” aktivnosti Rumunije unutar Alijanse, sada ona „obezbeđuje i defanzivni deo NATO-a”. Posebno se tvrdi da će uključivanje Rumunije u „sistem” bitno promeniti ravnotežu snaga u crnomorskoj zoni. Bukurešt će sada imati povećanu ulogu u „jednačini snaga” na Crnom moru. Dnevnik „Kurentul” piše da će „ove nove geopolitičke stvarnosti pomeriti balans procesa pretvaranja Crnog mora od ’ruskog jezera’ u ’NATO jezero’”.

Isti „Kurentul” upozorava da će „Bukurešt biti stavljen pod specijalni nadzor Moskve, koja ne gleda dobro na ovaj američki projekat... Rusija neće ostati neosetljiva na ovaj potez Amerikanaca i može se očekivati da će u narednom periodu doći do odgovarajućih demarša Moskve”.

Milan Petrović