Стиже им „помоћ”: румунски војници

Од нашег дописника
Букурешт, 5. фебруара – Непосредно пошто је јуче примио америчку државну подсекретарку за контролу наоружавања Елен Таучер, која му је уручила „предлог председника Обаме”, румунски председник Трајан Басеску је сазвао седницу Врховног савета одбране земље (ЦСАТ) и потом саопштио да је „прихваћен позив САД” да Румунија постане саставни део америчког система за противракетну одбрану, односно да се укључи у амерички „антиракетни штит”.

Овај брзопотезни корак званичног Букурешта наишао је на изненађење овдашњих медија и јавности, иако политичари, који га подржавају скоро сви одреда (од владе до опозиције), тврде да се тако нешто могло очекивати. Тим пре што се Букурешт, према речима бившег министра спољних послова Адријана Чоројануа, раније жалио на то што је „ракетни штит”, који је био предвиђен да буде постављен на територији Чешке и Пољске, требало да укључи само „одбрану” једног малог дела Румуније. Овога пута, како је специјално нагласио председник Басеску, он „покрива целу површину Румуније”.

Да би предупредио евентуално „гунђање” јавности, која се увек боји свакојаких ризика, председник Басеску је рекао да америчке ракете, које ће бити постављене у Румунији, „нису уперене против Русије”. Ипак, у изјавама обичних људи, које су пренеле овдашње радио и ТВ станице, често су се чуле речи бојазни: зар нас они велики опет гурају против Руса! Искуство из прошлости се не заборавља.

Бивши премијер Адријан Настасе изнео је мишљење да „заиста постоји ризик да Румунија постане циљ ракетних напада, али да је тај ризик био преузет оног тренутка када је она ступила у НАТО”. Ризик је настао, такође, и онда када су овде прихваћене америчке војне базе, којих има четири.

Чињеница да се сада и Румунија „укључује у ’рат звезда’” и да ће „систем за пресретање ракета” постати оперативан већ 2015. године, наводи коментаторе да се запитају колико ће све то коштати. Цифре се крећу између пет и осам милијарди евра. Трошкови ће се покривати, како пише „Романиа либера” из државног буџета. то јест сносиће их сви Румуни.

На маргинама најновије „ракетне” одлуке Букурешта повела се, наравно, опширна дискусија. Влада уверење да ће парламент „лако” одобрити ту меру. Углавном се износе аргументи који иду њој у прилог. Један од њих јесте и тај да ће страни инвеститори сада бити сигурнији за судбину својих капитала уложених овде. Премијер Емил Бок, десна рука председника Басескуа, отишао је много даље и устврдио да ће амерички ракетни систем „бити гаранција постојања демократије у Румунији”. Међутим, ова је његова изјава оцењена „апсурдном” и да „уопште није на свом месту”.

Ипак се највише разматрају геополитичке импликације румунског укључивања у амерички антиракетни програм. Тврди се да ће то довести до „побољшања румунског статуса у оквиру НАТО-а”. Ако су до сада румунски војници, присутни на ратиштима НАТО-а покривали „офанзивну компоненту” активности Румуније унутар Алијансе, сада она „обезбеђује и дефанзивни део НАТО-а”. Посебно се тврди да ће укључивање Румуније у „систем” битно променити равнотежу снага у црноморској зони. Букурешт ће сада имати повећану улогу у „једначини снага” на Црном мору. Дневник „Курентул” пише да ће „ове нове геополитичке стварности померити баланс процеса претварања Црног мора од ’руског језера’ у ’НАТО језеро’”.

Исти „Курентул” упозорава да ће „Букурешт бити стављен под специјални надзор Москве, која не гледа добро на овај амерички пројекат... Русија неће остати неосетљива на овај потез Американаца и може се очекивати да ће у наредном периоду доћи до одговарајућих демарша Москве”.

Милан Петровић