Од нашег сталног дописника
Љубљана, 28. фебруара – Наоко баналан догађај у коме су три пса булмастифа усред Љубљане растргла свог газду Сашу Баричевића, власника извикане приватне клинике, уздрмао је из корена словеначку политику и друштво. То је закључак који листом потписују домаћи коментатори, уз разочарање љубљанског „Дела” јер се „још није појавио јунак (из врха актуелне политике) који би због афере која потреса темеље словеначког политичког простора, учинио оно што је логично очекивати: да призна грешке у систему и због моралне и објективне одговорности за трагичан крај злогласне саге о крволочним булмастифима познатог љубљанског лекара – сам понудио оставку”.

Све је почело када су булмастифи убили господара пре четири недеље. Јавност је испрва била задивљена колико утицајних пријатеља има преминули – од премијера који је на новинарској конференцији изразио уцвељеност због смрти пријатеља (са којим је и читав кабинет неговао пријатељске везе), преко три министра до њихових најближих сарадника, пријатеља и родбине који, одреда, заузимају високе функције у словеначком друштву. А онда су из врха полиције, тужилаштва и словеначке ветеринарске управе почеле да цуре непријатне вести.

Међу првима, да су полицајци уз наго тело умирућег лекара пронашли „дилдо”, помагало у облику пениса које се врпцама причвршћује око бокова ради сексуалних игрица. Уследило је још шокантније откриће – Баричевићеви пси су били сексуално напаствовани. У други план одлази прва бизарна вест да је Баричевић рођен као девојчица која се у зрелој доби подвргла хируrшким захватима и ради очувања мушког изгледа узимала јаке хормонске коктеле који су јој, као лекару, били надохват руке иако су, како сведоче угледни доктори на свим локалним телевизијама, вероватно изазвали „посебан облик агресије”. Стручњаци објашњавају шта је зоофилија, настрана љубав према животињама. Телевизије се утркују у исцртавању крака „хоботнице” која повезује Баричевића са водећим политичарима и њиховим најближима, државне службе се међусобно оптужују и свађају.

Жртва, коју полиција није успела да спасе иако се експресно одазвала позиву суседа које су узбунили нељудски крици из Баричевићеве гараже, преко ноћи постаје мучитељ. Пси, женка и два мужјака, били су према саопштењу званичних органа годинама жртве содомије. На Баричевићевој сахрани није се појавио готово нико од дојучерашњих пријатеља од угледа. Пред камерама су се изговарали на неодложна путовања. Процурело је и да су лекари, махом врхунски стручњаци запослени по државним болницама, у Баричевићевој клиници „Барсос” тезгарили „на црно”. Сазнало се да је Баричевић имао преко 3000 еминентних пацијената који су се сад, ужаснути, раштркали, одневши картоне у друге установе. Медији прозивају министарства која су у Баричевићу, захваљујући његовим познанствима и везама у власти, годинама „гладала кроз прсте”.

Три пса које су полиција и ветеринари убили по доласку на поприште у Баричевићевој кући, преузимају ролу жртве. Медијска акција у задњи трен спречава њихову кремацију. Зато да би се анализом ткива паса утврдило је ли Баричевић имао помагаче „из високих кругова”. Тужилаштво је нетом објавило да су оптужнице спремне, зато држи резултате анализа у тајности.

На одговорност су због целог овог случаја међу првима позвани министарка полиције Катарина Кресал, министар пољопривреде Милан Погачар те министар правосуђа Алеш Залар, сви из редова либерала. Јавност је ужаснута над свакодневним открићима веза и познанстава које су елити омогућавале да изврдавају законе, па је тако Баричевић захваљујући утицајном адвокату који је уједно животни партнер министарке полиције, постигао да му три пса буду враћена иако су све надлежне службе одредиле да их треба усмртити. Јер исти пси су, пре него што су напали власника, протеклих година бар пет пута били у жижи јавности због напада на људе. Младићу који је пролазио улицом, поред Баричевићеве куће, полиција је пре четири године једва спасла живу главу када су га булмастифи напали из чиста мира, али је остао инвалид. Пси су тада одузети власнику и пребачени у прихватилиште, где су изуједали и васпитачицу. Од сигурне смрти их је једном спасла пресуда Заларовог брата судије; други пут - мишљење стрица министарке Кресалове, а потом и једна одлука министарства пољопривреде. Следи низ других одлука у корист Баричевића за које су одговорни пријатељи, рођаци, познаници челника на власти. Опозиција ужива у згражању јавности над перверзијама и неморалу које приписује левици, чији су се министри нашли пред интерпелацијама, и тврди да није искључена ни интерпелација целе Пахорове владе.

Светлана Васовић-Мекина