Да ли је ирачки дезертер и емигрант Рафид Ахмет Алван по налогу ЦИА дотурао лажне информације западним обавештајним службама, посредно и владама водећих западних сила, које су послужиле као глави аргумент за покретање војне акције против Ирака Садама Хусеина, питају се бројни међународни медији и експерти.

Судећи према јучерашњој изјави бившег немачког вицеканцелара и министра спољних послова Јошке Фишера „Гардијану”, ЦИА је, у најмању руку, игнорисала дојаве којима је оспоравана веродостојност Алванових информација о постојању ирачких постројења за производњу средстава за масовно уништење. Практично, Ирачанин је лагао уз благослов ЦИА, закључују немачки коментатори.

Подсећања ради, светска јавност је још пре неколико година обавештена да је Алван, алијас агент „Курвбол” (израз из безбола за „заобилазну” лопту која у луку лети преко игралишта), достављао лажне информације. Оставши без посла и прихода, међутим, Алван се одлучио да напише мемоаре. Промовишући своје дело покренуо је нову дискусију. Управо на тему – да ли су западне обавештајне службе знале да његове информације нису веродостојне?

Фишер каже за „Гардијан” да су ЦИА а њеним посредством и друге обавештајне службе САД биле правовремено обавештене од немачког БНД-а да информације које Алван доставља о постојању постројења за производњу средстава масовног уништења у Ираку нису веродостојне.

„То сазнање су потиснули из свести и из званичних аката”, рекао је Фишер. Додао је да је лично, у више наврата, упозорио званичнике САД, које није именовао, на могућност да су информације лажне.

Његово упозорење није прихваћено, пожалио се Фишер: „Рекао сам им да информације Алвана можда и јесу веродостојне, а можда и нису... Рекао сам да је тај човек (Алван) можда поуздан сведок, али да вероватно није...”

Фишерово дипломатски недоречено упозорење, у духу „можда јесте – можда није” допунио је, међутим, врло прецизно, тадашњи шеф немачке обавештајне службе Август Хенинг, предочио је „Политици” извор у БНД-у: „Постоји оверена службена копија писма које је шеф (Хенинг) на ту тему правовремено упутио Џорџу Тенету”. Хенинг је, наиме, упозорио свог ресорног колегу у Ленглију да информације нису веродостојне и појаснио да је БНД тај закључак донео на основу разговора са тадашњим шефом једне фабрике пестицида, такође информантом Немаца, коју је Алван означио као „фабрику смрти”.

Исправност закључака бившег шефа БНД-а Августа Хенинга и оправданост сумњи бившег вицеканцелара Фишера одавно су потврђене признањем Рафида Ахмета Алвана да је лагао. Почетком недеље, промовишући мемоаре, додао је да не осећа грижу савести, јер је уз његову помоћ срушен диктаторски режим Садама Хусеина.

Поновно потезање својевремене „афере Курвбол” испоставило се као опасан бумеранг – баца ново светло на комплетну тадашњу гарнитуру челника ЦИА, а посебно на улогу некадашњег државног секретара Колина Пауела – као човека који је обмануо УН. Пауел је, подсећања ради, своје излагање у УН о неопходности покретања војне акције против Ирака претворио у мултимедијални шоу, а као окосница су му послужиле лажне информације агента „Курвбола”.

Да ли је Пауел знао колико (ни)су веродостојне информације, тек би требало да буде утврђено. У сваком случају, постојање званичног писма немачког шефа БНД-а указује да је тадашњи шеф ЦИА Џорџ Тенет годинама лагао. Тенет је, колико до јуче, тврдио да је прекасно сазнао да информације „Курвбола” Алвана нису веродостојне: „Сазнао сам тек крајем 2005. године за то.”

Милош Казимировић