Uprkos brojnim diplomatskim naporima da se sukob Izraela i Hamasa u Gazi što pre zaustavi, zvanični Jerusalim ne odustaje od opsežne vojne akcije u nameri da ostvari svoj prvobitni cilj. Artur Kol, ambasador Izraela u Beogradu, objašnjava za „Politiku” da je njihov cilj da fundamentalno promeni realnost na jugu Izraela gde su izraelski civili neprekidno na udaru raketa, koje ispaljuju Hamas i druge ekstremističke organizacije poput Islamskog džihada.

– Ne želimo privremeno rešenje. U praksi to znači da mora da bude zaustavljeno krijumčarenje raketa i delova za proizvodnju raketa kroz tunele, kao i da u potpunosti bude prekinuto raketiranje izraelskih civila.

Zar to ne može da se ostvari političkim sredstvima?

– Za osam godina, više od deset hiljada raketa ispaljeno je na stanovnike Izraela. Pre tri godine Izrael je u potpunosti evakuisao svoja naselja u Gazi. Uz medijaciju Egipta dogovoren je prekid vatre, koji je u decembru Hamas okončao, kako deklarativno, tako i novim raketnim napadima. Ofanziva Izraela počela je tek kada je u toku nekoliko dana na izraelska naselja ispaljeno 500 raketa. Druge zemlje bi u sličnoj situaciji reagovale mnogo brže, ali mi nismo. Čekali smo, ali što je mnogo mnogo je!

Nesrazmera u izraelskom odgovoru navodi na zaključak da Izrael možda želi da kazni Palestince što su na izborima glasali za Hamas.

– Definitivno ne želimo da kaznimo palestinsku populaciju. Podsetiću vas da je Hamas u vrlo krvavom puču 2007. godine preoteo od Palestinske uprave svu vlast u Gazi napravivši „Hamas zemlju”, totalno drugačiju od Palestinske uprave na Zapadnoj obali. U ovoj operaciji Izrael ne cilja palestinski narod niti namerava da uništi Hamas. Ono što Izrael radi je akt samoodbrane, pri čemu gađamo samo Hamasove vođe, operativce, infrastrukturu, tunele i manufakture u kojima se proizvode rakete. To je veoma komplikovano, jer svi znaju da je Gaza gusto naseljena teritorija sa velikim brojem civila, koje Hamas koristi kao ljudski štit.

Izbacili smo oko 900.000 letaka namenjenih civilima u kojima ih obaveštavamo gde ćemo gađati tako da se sklone sa tih područja, slali smo SMS-ove pojedincima u okolini meta upozoravajući ih da napuste opasne zone, ali Hamas pokušava da ih ubedi da ostanu, svesno ih koristeći kao ljudski štit. Uprkos tome, više od 75 odsto žrtava su pripadnici Hamasa, što dokazuje naše ozbiljne namere da broj civilnih žrtava svedemo na minimum.

Ali nedavno ste pogodili školu UN, u kojoj su bili civili i koja nije sedište terorista. Koji je izgovor za to?

– Iz dvorišta te škole ispaljivane su minobacačke granate na izraelske snage i to je bio odgovor na vatru. Imamo i film, koje su izraelske snage snimile iz vazduha u oktobru 2007, gde se vidi jedna škola pod okriljem UN i isto školsko dvorište koriste hamasovci za ispaljivanje raketa. Sada su ratni uslovi, tako da vojska odmah odgovara na napade. Među žrtvama u ovoj školi bila je grupa koja je ispaljivala rakete i dva visoka Hamasova operativca, sakriveni među civilima. Žalimo zbog civilnih žrtava sa bilo koje strane i oko toga nema sumnje. Morate da razumete da mi, za razliku od Hamasa, ne ciljamo namerno civile.

Šta je stav Izraela o francusko-egipatskom predlogu o prekidu vatre?

– Prošle nedelje počela je živa diplomatska aktivnost, ali mi ćemo vojne operacije obustaviti tek kad budu ispunjeni uslovi koje sam pomenuo. Što pre to bolje, ali, ponavljam, Izrael ne želi bilo kakvo privremeno rešenje.

Da li to znači iskorenjivanje Hamasa iz pojasa Gaze budući da će oni teško promeniti stav o uništenju Izraela?

– Mi nismo tamo da iskorenimo Hamas, jer on predstavlja ideologiju, a ideologiju je nemoguće iskoreniti vojnim putem. Žalimo što takva neprijateljska radikalna ideologija ima toliku moć u regionu. Ono što mi radimo je da sprečimo Hamas da ubuduće i pomisli da raketira Izrael. Nadamo se da će palestinski narod mudrije da bira svoje lidere. Vidi se sada šta je im je doneo Hamas, za razliku od liderstva Mahmuda Abasa na Zapadnoj obali, gde je protekle godine zabeležen značajan ekonomski rast, uz smanjenje nezaposlenosti.

Kako vidite rešenje sukoba i da li je moguće istorijsko pomirenje dva naroda?

– Ni najmanje ne sumnjam da je mir moguć. Izrael je doneo stratešku odluku da je budućnost regiona u dve države – izraelskoj i palestinskoj – koje žive u miru jedna do druge. Obavezujemo se da živimo zajedno i da sarađujemo. To je naša odluka i proklamovani cilj, uprkos svim poteškoćama. Prošle godine, nakon samita u Anapolisu, napravili smo značajan napredak. Imali smo izbore u SAD, u februaru su izbori u Izraelu, a i Palestinci planiraju nove izbore, tako da smatram da ovo može da bude veoma važna godina. Nema garancija, ali postoje dobre šanse da 2009. godina, posle svih izbora i oslabljenog Hamasa, bude šansa za mir.

N. Radičević

-----------------------------------------

Hamas je pretnja i za Palestince

Da li ovakve ofanzive samo povećavaju bes muslimanskog sveta prema Izraelu i ubrzavaju regrutovanje terorista iz redova mladih ljudi?

– Veoma pažljivo slušam šta i u kom kontekstu se govori o Hamasu u arapskom svetu. Bliski istok je danas podeljen na umerenjake i ekstremiste predvođene Iranom, Sirijom, Hezbolahom i Hamasom. Većina zemalja smatra da je Hamas pretnja, ne samo za Izrael, već za Palestince i arapski svet.