Лидери Црног континента на самиту Афричке уније у Адис Абеби почетком седмице нису успели да изаберу новог председника утицајне Афричке комисије. Досадашњи председник Жан Пинг, из Габона, остаје на функцији до следећег самита АУ у јуну у Малавију, али без права поновне кандидатуре.

Генерални секретар УН Бан Ки Мун је на самиту у етиопској престоници упозорио да се Африка суочава са новим таласом оружаних сукоба који су претња регионалној безбедности.

Африка је себи ове седмице у Адис Абеби дала дипломатски аутогол.

На првом самиту од убиства пуковника Муамера ел Гадафија, идејног творца и једног од главних финансијера АУ, досадашњи председник Жан Пинг и неочекивани ривал бивша јужноафричка министарка иностраних послова Нкосазана Дламини-Зума ни поред четири рунде гласања нису успели да обезбеде потребну двотрећинску већину гласова окупљених државника. Колико је „либијски фактор” имао пресудног утицаја на јалови исход гласања у Адис Абеби, још није извесно.

И Габон и Јужноафричка Република (уз Нигерију) лане су одобрили резолуције Савета безбедности УН којима је отпочела акција НАТО-а, којом је срушен Гадафијев режим у Либији.

У међувремену, афрички државници окупљени у велелепном здању које је Кина управо поклонила Афричкој унији (дар „тежак” 150 милиона евра), поделили су се у два готово једнака табора. Противници Пинга замерали су централноафричком дипломати млак однос према лањској кризи у Обали Слоноваче и Либији. Против Нкосазане Зуме (бивше супруге садашњег председника Јужноафричке Републике) изјаснило се афричко крило које је у њеној кандидатури, мимо неписаних правила АУ, видело нови покушај земље Рта добре наде да се наметне као предводник Црног континента.

Дугогодишњи прећутни договор пет водећих дипломатија Африке јесте да не номинују кандидате за врх АУ, да би мањим земљама била пружена прилика да се истакну у пословима од значаја за заједницу.

Кандидатуром Нкосазане Зуме, званична Преторија искорачила је из важећих канона и извела изборни процес у АУ на неизвестан терен.

Главне најављене теме самита – јачање трговинске размене унутар Африке (очекује привредни раст од око 5,6 одсто у 2013. години) и заштита од последица европске кризе – пале су у засенак пред избором председника Афричке комисије.

Набујала лепеза жаришта: сукоб на граници два Судана, превирања на Мадагаскару, верски немири у Нигерији, рат Кеније у Сомалији... неумитно стижу на дневни ред данас већ дубоко подељене организације.

Т. Вујић