Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 1.  marta – Potreban nam je hitan proces modernizacije i rekonstrukcije gasnog sektora u Ukrajini – poručio je danas predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo posle susreta sa Viktorom Janukovičem, predsednikom Ukrajine. Janukovič je iskoristio prvu zvaničnu posetu Briselu za susret sa najvišim funkcionerima EU, uključujući Hermana van Rompaja, predsedavajućeg Saveta EU, dok u sedištu NATO nije imao zakazanih sastanaka.

„Naši prioriteti uključuju članstvo u EU, unapređenje konstruktivnih odnosa sa Rusijom i razvijanje prijateljskih veza sa strateškim partnerima kao što su SAD. Evropske integracije su ključni prioritet naše spoljne politike, a to je takođe glavni element naše strategije za društvene i ekonomske reforme koje sprovodimo”, rekao je ukrajinski predsednik tokom zajedničke konferencije za novinare s Barozom.

Prvi čovek EK kazao je da „veruje da je u osnovnom interesu EU i Ukrajine da imaju snažnije i bliskije veze”, ali nije propustio da naglasi da su Kijevu „reforme neophodne”. Barozo je ocenio da bi uspeh pregovora sa MMF, koji je suspendovao Ukrajini kredite prošle godine, mogao da bude prvi korak u poboljšanju investicione klime i pozvao na usvajanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom naredne godine. „Verujemo da je još dinamičnija i konkurentnija privreda Ukrajine u našem zajedničkom interesu, pa smo danas razgovarali o zaključivanju ovog ugovora u najkraćem mogućem roku. Bilo je reči o tome da za godinu dana zaključimo sporazum”, objasnio je Barozo. On je takođe nagovestio mogućnost vizne liberalizacije za građane Ukrajine.

Predsednik EK nije osporio ambicije Kijeva prema članstvu u EU, ali ih je predstavio kao dugoročne i ipak više insistirao na tome da „Kijev treba da se vrati na kolosek dogovora sa MMF”. Evropski parlament, nekoliko dana ranije, usvojio je neobavezujuću rezoluciju u kojoj je navedeno da Ukrajina „može da konkuriše za članstvo u EU kao i svaka druga evropska država koja se pridržava načela slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i vladavine prava”.

Predsednik Saveta EU Rompaj, potvrdio je posle razgovora s Janukovičem da će samit EU – Ukrajina biti održan tokom ove godine. On je istakao da su krediti MMF-a najviši prioritet i naglasio „odgovornost svih političkih aktera u pružanju konstruktivnog doprinosa jačanju političke stabilnosti”.

Janukovič je za mesto prve predsedničke posete izabrao Brisel, gde je dočekan s crvenim tepihom, a ne Moskvu, iako ovde preovladava uverenje da je on zapravo „proruski predsednik”. U prilog tome trebalo bi da ide činjenica da predsednik Ukrajine, za razliku od prethodnika, nije imao sastanke za zvaničnicima NATO. Svojim stavom o „Ukrajini neutralnoj evropskoj državi” jasno je stavio do znanja da su priče o članstvu Kijeva u NATO tema iz prošlosti. Danas je potvrdio da se u tom pogledu „ništa nije promenilo”. Janukovič je ipak potvrdio da se Ukrajina neće povlačiti iz započetih zajedničkih projekata sa NATO.

Takođe, jasno je da članstvo Ukrajine u EU nije nešto o čemu Brisel trenutno razmišlja. Evropski komesar za proširenje i politiku prema susedima Štefan File, nedavno je poručio da „dobri odnosi sa EU ne treba da isključuju dobre odnose sa Rusijom” i tako sažeo osnovnu poruku Brisela Kijevu. U Briselu se nadaju da je Janukovič zaista sposoban da izgradi dobre odnose sa Moskvom i EU istovremeno, jer od toga će u mnogome zavisiti stabilnost snabdevanja evropskih država ruskim prirodnim energentima. „Što se tiče pristupanja, ili mogućnosti pristupanja, uvek smo tvrdili da je umesto razgovora o mogućem datumu pregovora, bolje da se usredsredimo na reforme koje su neophodne da bi se Ukrajina približila Evropi i de fakto integrisala u naš ekonomski sistem”, zaključio je Barozo.

Vladimir Jokanović