Od našeg specijalnog izveštača

Nikozija, jula – Bezmalo pola veka međuetničkih tenzija i više od tri i po decenije podeljenosti na severni i južni deo, ostrvo na kojem se prema predanju rodila boginja Afrodita i dalje suočava sa istim problemom – međusobnim optuživanjem kiparskih Grka i Turaka. Uprkos naporima Ujedinjenih nacija, 36. godišnjica od invazije turskih trupa dela ostrva na kojoj su uglavnom živeli kiparski Turci protekla je manje-više u optuživanju „one druge strane”, a ne u atmosferi dijaloga koja se očekuje posle godina pregovora.

Predsednik Kipra Dimitris Hristofijas rekao je da su kiparski Turci radikalizovali stav u dugotrajnim pregovorima o ujedinjenju tog podeljenog ostrva, ocenjujući da je zbog toga malo verovatno skorije postizanje mirovnog sporazuma.

„Vrlo je jasno da je zaoštravanje stava druge strane u potpunoj suprotnosti sa izjavama Turske i vođstva kiparskih Turaka da žele da sporazum bude postignut do kraja godine”, rekao je Hrisofijas.

Kiparski predsednik Dimitris Hristofijas je za nalaženje rešenja za ostrvo u okviru rezolucija Ujedinjenih nacija i evropskih principa, kao i Derviš Eroglu, nedavno izabrani novi predsednik samoproklamovane Turske Republike Severni Kipar. Eroglu je za ponovno ujedinjenje ostrva na bazi federacije dve zone i dve zajednice, ali ne i za jedan suverenitet za celo ostrvo, za šta se zalažu zvanična Atina i Nikozija. Erogluov prethodnik Mehmet Ali Talat i Hrisofijas predviđali su partnerstvo zasnovano na federaciji sa jednim suverenitetom.

Prema oceni Hristofijasa, ta promena je u „apsolutnoj suprotnosti” sa željom i Turske i lidera kiparskih Turaka Derviša Eroglua da mirovni sporazum bude postignut do kraja godine.

S druge strane, Eroglu kaže da će razočarati one koji su smatrali da će njegovim izborom za predsednika u aprilu ove godina praktično biti obustavljeni pregovori o rešavanju kiparskog problema.

„Nastavićemo sa ovim procesom u skladu sa parametrima koje su ustanovile Ujedinjene nacije. Ukoliko kao lideri preuzmemo našu odgovornost, moguće je da do kraja ove godine dođemo do mirovnog sporazuma. Sledeće godine su izbori u južnom Kipru tako da bi produžavanje pregovora i na sledeću godinu eliminisalo šansu za postizanje sporazuma, ili bi ga u najmanju ruku odložilo na policu za dug period”, rekao je Eroglu.

Međutim, Hristofijas odbija oročavanje pregovora dodajući da je to samo pokušaj turske strane da „podeli odgovornost” za nedostatak napretka u pregovorima.

Kipar je podeljen od 20. jula 1974. godine kada je Turska vojnom invazijom zauzela severni deo ostrva jer su na Kipru prethodno 1963. kiparski Grci izveli vojni puč, uz podršku grčkih vlasti, čiji je cilj bio ujedinjenje sa Grčkom. Od tada je Kipar podeljen na južni deo koji pripada kiparskim Grcima i međunarodno je priznat, i severni deo gde su kiparski Turci 1983. godine jednostrano proglasili Tursku Republiku Severni Kipar, koju je priznala samo Turska.

Pregovori dve strane su umalo završeni uspešno aprila 2004. godine kada je na stolu bio plan bivšeg generalnog sekretara UN Kofija Anana. Međutim, na referendumu kiparski Turci su prihvatili Ananov plan, dok su ga kiparski Grci odbili. U maju te godine Republika Kipar je primljena u Evropsku uniju sa celokupnom teritorijom, uprkos tome što ne kontroliše trećinu ostrva koja je pod kontrolom kiparskih Turaka i pod embargom međunarodne zajednice.

Prema oceni ministra inostranih poslova u vladi kiparskih Turaka Huseina Ozgurguna, međunarodna zajednica a posebno EU su „nagradili kiparske Grke time što su primljeni u EU kao administracija cele države, a da su pritom odbili Ananov plan”. On smatra da „ukoliko se želi da aktuelni razgovori uspeju, međunarodna zajednica mora odmah da utiče na kiparske Grke da rade na pronalaženju održivog političkog rešenje kiparskog pitanja na osnovu prihvaćenih parametara UN, jer u suprotnom ceo proces će propasti”.

Na direktno pitanje „Politike” da li kiparski Turci zaista žele zajedničku državu ili zapravo ipak teže stvaranju dve nezavisne države, Husein Ozgurgun kaže da su oni žele zajedničku državu za dve ravnopravne zajednice.

S druge strane, veliki kamen spoticanja u pregovorima je i pitanje imovine kiparskih Grka koja je ostala na turskoj strani posle 1974. Hristofijas je pozvao Eroglua da prihvati njegove predloge, koji se tiču imovine izgubljene tokom rata, teritorije i sudbine stanovnika Turske koji su se nastanili na severu Kipra. Eroglu, pak, kaže da je spreman da se u pregovorima prvo razmatra najteže pitanje – pitanje imovine – premda smatra da bi to trebalo ostaviti za kraj. Brojni kiparski Grci su već dobili od Komisije za imovinu severnog Kipra novčanu kompenzaciju za imovinu na severu ostrva, a prema raspoloživim podacima postoji još oko 200 neispunjenih zahteva.

Dok se političari, bar javno, zalažu za ujedinjenje ostrva, pojedini eksperti smatraju da bi trebalo pričati i o podeli. Prema oceni dr Altaja Nevzata, predavača na Istočomediteranskom univerzitetu, na Kipru nikad nije postojao jedinstveni kiparski identitet već uvek turski nacionalizam i grčki nacionalizam.

„U zvaničnim krugovima i na severu i na jugu je tabu da se uopšte raspravlja o drugim rešenjima osim federaciji. Međutim, pitanje je koliko je federacija dobro rešenje i zašto se pitanje podele uopšte ne postavlja kao jedno od rešenja”, kaže Altaj Nevzat, dodajući da je njegovo lično mišljenje da je podela moguća.

Ipak, velike su sumnje da bi se kiparski Grci i Turci „razveli” na način kao Česi i Slovaci. S druge strane, eksperti za kiparski problem nisu saglasni da li je moguće formiranje federacije dve punopravne i jednake etničke zajednice koja neće dovesti do nefunkcionalnosti države, koja trenutno muči, na primer, Bosnu i Hercegovinu.

Nenad Radičević

----------------------------------------------

Drucas: Neprihvatljiva situacija mora da bude okončana

Uoči 36. godišnjice turske invazije severnog dela Kipra, zamenik grčkog šefa diplomatije Dimitris Drucas izjavio je da je aktuelna situacija neprihvatljiva. „To treba da se okonča i da sve turske okupacione trupe napuste ostrvo”, rekao je Drucas posle susreta sa kiparskim kolegom Markosom Kiprijanuom.

Kiparski ministar inostranih poslova Kiprijanu je tom prilikom optužio Tursku da se služi prevarama i ponovio da Nikozija podržava pristup Turske Evropskoj uniji, ali pod uslovom da ona „poštuje svoje obaveze”. Drucas je dodao da Grčka aktivno podržava napore kiparskog predsednika Dimitrisa Hristofijasa za nalaženje rešenja za ostrvo u okviru rezolucija Ujedinjenih nacija i evropskih principa.

----------------------------------------------

Čiček: Ili dogovor do kraja 2010. ili podela

Zamenik premijera Turske Džemil Čiček, govoreći na vojnoj paradi kojom je obeležena 36. godišnjica turske invazije severnog dela Kipra, pozvao je obe strane da do kraja ove godine dođu do rešenja kiparskog problema. „Tražićemo rešenje do kraja 2010. godine. Međutim, ukoliko to ne moće da se postigne, svako bi trebalo da krene odvojenim putem”, rekao je on, ponovivši stav Ankare da pregovori ne mogu ići u nedogled.

Prema njegovim rečima, ukoliko je rešenje moguće, ono mora biti bazirano na „realnosti da su na Kipru tamo dva jednaka naroda i dve jednake države”. Čiček je upozorio da će Turska odustati od svoje težnje da bude članice Evropske unije ukoliko bude bila pod pritiskom da bira između evropskih integracije i Kipra. On je i optužio kiparske Grke da „sprečavaju napredak u pregovorima o ponovnom ujedinjenju”, kao i da „oni (Turci) kao i kiparski Turci imaju neophodnu političku volju ali da je kiparski Grci nemaju”.

----------------------------------------------

Crna rupa Evropske unije

Od našeg specijalnog izveštača

Nikozija, jula – Dok su severni delom kiparske prestonice u vojnoj paradi marširale trupe samoproklamovane i međunarodno nepriznate Turske Republike Severni Kipar, u južnom delu Nikozije zastave su se vijorile na pola koplja. Obeležavanje godišnjice od 20. jula 1974. kad je turska vojska osvojila severni deo ostrva izaziva podeljena osećanja među dve zajednice podeljene zelenom linijom.

Uprkos tome što su se pre nekoliko godina granice između severa i juga postale propusnije, Nikozija i dalje je jedina podeljena evropska prestonica. Štaviše, svakog 20. jula ovaj grad je još podeljeniji. U jednom njegovom delu okuplja se vojni i politički vrh kiparskih Turaka na vojnoj paradi kojom se obeležava svojevrsni nacionalni praznik. Na drugom, pak, zastave su spuštene na pola koplja a rodbina poginulih u turskoj invaziji je na grčkim pravoslavnim grobljima.

Slavodobitan i pomalo huškački ženski glas odjekuje autoputem na obodu turskog dela Nikozije. Vojna parada počinje dok se primetno mali broj građana okupio da posmatra promociju vojne snage njihove vlasti. Ipak, među ima značajan broj dece u čijim rukama su nezaobilazne zastave Turske i kiparskih Turaka.

Ipak, na turskom delu Nikozije, nešto bliže zelenoj liniji, ne oseća se toliko atmosfera praznika. Vlasnici kafana i suvenirnica nemaju vremena za bildovanje nacionalnog ponosa već „jure” za mušterijama, uglavnom onima iz Evrope što letuju na grčkoj strani ostrva.

Izuzev turista, koji često čuvenom Ledra ulicom prelaze iz grčkog u turski deo podeljenog grada i ostrva, lokalno stanovništvo relativno retko to čini.

„Odlazim u grčki deo otprilike jednom mesečno. Uglavnom u šoping. Prosto nemam potrebu da prelazim”, kaže dvadesetdvogodišnja Fatma, pri čemu priznaje da ima državljanstvo Republike Kipar zahvaljujući tome što su joj se roditelji rodili na grčkom delu.

„To državljanstvo mi je značajno jer planiram da nastavim studije u zapadnoj Evropi. Ukoliko bi koristila pasoš severnog Kipra morala bi da debelo platim školarinu kao neko van EU”, objašnjava Fatma činjenicu da je severni Kipar svojevrsna crna rupa Evropske unije jer je formalno celo ostrvi deo EU, ali da je u praksi severni deo pod embargom.

Na južnom delu, pak, vojnim grobljem Timos Macedonitisas promiču senke ljudi koji se sećaju svojih poginulih.

„Moj mlađi brat je bio potpuno nedužan. Imao je samo trideset godina kad je poginuo”, kaže vremešna Grkinja i ponovo prilazi kamenom krstu i ljubi ga.

Na svakom koraku je očigledno da i turska i grčka zajednica su bliže Ankari ili Atini nego jedna drugoj. I zastave to dokazuju. S jedne strane su zastave Turske i samoproklamovanog Severnog Kipra, a na drugoj, zastave Grčke i Republike Kipar. Samo zastava Evropske unije na južnom delu „kvari” borbu zastavama.

„Umorni smo od silnih pregovora. Verujem da tako i Turci misle”, kaže Joanis, kafedžija u centru Nikozije, i pritom ne greši uopšte budući da u ispitivanjima javnog mnenja u obema zajednica oko 70 odsto ispitanika kaže da ne veruje u uspeh pregovora.

Uprkos tome što su dve zajednice žive vidno podeljeno, možda bi procena finansijske dobiti mogla doneti mir. Naime, Institut za istraživanje mira je saopštio rezultate istraživanja prema kojima bi mirom i ujedinjenjem Kipra, i Turska i Grčka godišnje uštedele milijarde dolara.

Prema njihovoj proceni, takozvana „dividenda od mira” bi za Tursku iznosila više od sedamnaest milijardi evra godišnje. Ovaj iznos bi se ostvario tako što bi transformacijom podeljenog u jedinstveni Kipar Ankara godišnje uštedela 5,1 milijardu evra davanja severnom delu ostrvu, a ostvarila bi rast prihoda od 12,3 milijardi evra zahvaljujući turizmu, saobraćaju, finansijskim uslugama i energetici. Prema ovom istraživanju, ova korist iznosi 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda Turske, pri čemu u to nije uključena procenjeni dobici u iznosu od čak 33 milijardi dolara od direktnih stranih investicija.

S druge strane, ujedinjenje ostrva bi omogućilo Grčkoj da smanji svoje troškove za vojsku za 2,3 milijarde dolara godišnje. Prema proceni Instituta, Atina bi uspela i da poveća prihod od turizma za 110 miliona evra i uveća direktne strane investicije za 19,8 milijardi evra godišnje.

N. Radičević