Од нашег специјалног извештача

Никозија, јула – Безмало пола века међуетничких тензија и више од три и по деценије подељености на северни и јужни део, острво на којем се према предању родила богиња Афродита и даље суочава са истим проблемом – међусобним оптуживањем кипарских Грка и Турака. Упркос напорима Уједињених нација, 36. годишњица од инвазије турских трупа дела острва на којој су углавном живели кипарски Турци протекла је мање-више у оптуживању „оне друге стране”, а не у атмосфери дијалога која се очекује после година преговора.

Председник Кипра Димитрис Христофијас рекао је да су кипарски Турци радикализовали став у дуготрајним преговорима о уједињењу тог подељеног острва, оцењујући да је због тога мало вероватно скорије постизање мировног споразума.

„Врло је јасно да је заоштравање става друге стране у потпуној супротности са изјавама Турске и вођства кипарских Турака да желе да споразум буде постигнут до краја године”, рекао је Хрисофијас.

Кипарски председник Димитрис Христофијас је за налажење решења за острво у оквиру резолуција Уједињених нација и европских принципа, као и Дервиш Ероглу, недавно изабрани нови председник самопрокламоване Турске Републике Северни Кипар. Ероглу је за поновно уједињење острва на бази федерације две зоне и две заједнице, али не и за један суверенитет за цело острво, за шта се залажу званична Атина и Никозија. Ероглуов претходник Мехмет Али Талат и Хрисофијас предвиђали су партнерство засновано на федерацији са једним суверенитетом.

Према оцени Христофијаса, та промена је у „апсолутној супротности” са жељом и Турске и лидера кипарских Турака Дервиша Ероглуа да мировни споразум буде постигнут до краја године.

С друге стране, Ероглу каже да ће разочарати оне који су сматрали да ће његовим избором за председника у априлу ове година практично бити обuстављени преговори о решавању кипарског проблема.

„Наставићемо са овим процесом у складу са параметрима које су установиле Уједињене нације. Уколико као лидери преузмемо нашу одговорност, могуће је да до краја ове године дођемо до мировног споразума. Следеће године су избори у јужном Кипру тако да би продужавање преговора и на следећу годину елиминисало шансу за постизање споразума, или би га у најмању руку одложило на полицу за дуг период”, рекао је Ероглу.

Међутим, Христофијас одбија орочавање преговора додајући да је то само покушај турске стране да „подели одговорност” за недостатак напретка у преговорима.

Кипар је подељен од 20. јула 1974. године када је Турска војном инвазијом заузела северни део острва јер су на Кипру претходно 1963. кипарски Грци извели војни пуч, уз подршку грчких власти, чији је циљ био уједињење са Грчком. Од тада је Кипар подељен на јужни део који припада кипарским Грцима и међународно је признат, и северни део где су кипарски Турци 1983. године једнострано прогласили Турску Републику Северни Кипар, коју је признала само Турска.

Преговори две стране су умало завршени успешно априла 2004. године када је на столу био план бившег генералног секретара УН Кофија Анана. Међутим, на референдуму кипарски Турци су прихватили Ананов план, док су га кипарски Грци одбили. У мају те године Република Кипар је примљена у Европску унију са целокупном територијом, упркос томе што не контролише трећину острва која је под контролом кипарских Турака и под ембаргом међународне заједнице.

Према оцени министра иностраних послова у влади кипарских Турака Хусеина Озгургуна, међународна заједница а посебно ЕУ су „наградили кипарске Грке тиме што су примљени у ЕУ као администрација целе државе, а да су притом одбили Ананов план”. Он сматра да „уколико се жели да актуелни разговори успеју, међународна заједница мора одмах да утиче на кипарске Грке да раде на проналажењу одрживог политичког решење кипарског питања на основу прихваћених параметара УН, јер у супротном цео процес ће пропасти”.

На директно питање „Политике” да ли кипарски Турци заиста желе заједничку државу или заправо ипак теже стварању две независне државе, Хусеин Озгургун каже да су они желе заједничку државу за две равноправне заједнице.

С друге стране, велики камен спотицања у преговорима је и питање имовине кипарских Грка која је остала на турској страни после 1974. Христофијас је позвао Ероглуа да прихвати његове предлоге, који се тичу имовине изгубљене током рата, територије и судбине становника Турске који су се настанили на северу Кипра. Ероглу, пак, каже да је спреман да се у преговорима прво разматра најтеже питање – питање имовине – премда сматра да би то требало оставити за крај. Бројни кипарски Грци су већ добили од Комисије за имовину северног Кипра новчану компензацију за имовину на северу острва, а према расположивим подацима постоји још око 200 неиспуњених захтева.

Док се политичари, бар јавно, залажу за уједињење острва, поједини експерти сматрају да би требало причати и о подели. Према оцени др Алтаја Невзата, предавача на Источомедитеранском универзитету, на Кипру никад није постојао јединствени кипарски идентитет већ увек турски национализам и грчки национализам.

„У званичним круговима и на северу и на југу је табу да се уопште расправља о другим решењима осим федерацији. Међутим, питање је колико је федерација добро решење и зашто се питање поделе уопште не поставља као једно од решења”, каже Алтај Невзат, додајући да је његово лично мишљење да је подела могућа.

Ипак, велике су сумње да би се кипарски Грци и Турци „развели” на начин као Чеси и Словаци. С друге стране, експерти за кипарски проблем нису сагласни да ли је могуће формирање федерације две пуноправне и једнаке етничке заједнице која неће довести до нефункционалности државе, која тренутно мучи, на пример, Босну и Херцеговину.

Ненад Радичевић

----------------------------------------------

Друцас: Неприхватљива ситуација мора да буде окончана

Уочи 36. годишњице турске инвазије северног дела Кипра, заменик грчког шефа дипломатије Димитрис Друцас изјавио је да је актуелна ситуација неприхватљива. „То треба да се оконча и да све турске окупационе трупе напусте острво”, рекао је Друцас после сусрета са кипарским колегом Маркосом Кипријануом.

Кипарски министар иностраних послова Кипријану је том приликом оптужио Турску да се служи преварама и поновио да Никозија подржава приступ Турске Европској унији, али под условом да она „поштује своје обавезе”. Друцас је додао да Грчка активно подржава напоре кипарског председника Димитриса Христофијаса за налажење решења за острво у оквиру резолуција Уједињених нација и европских принципа.

----------------------------------------------

Чичек: Или договор до краја 2010. или подела

Заменик премијера Турске Џемил Чичек, говорећи на војној паради којом је обележена 36. годишњица турске инвазије северног дела Кипра, позвао је обе стране да до краја ове године дођу до решења кипарског проблема. „Тражићемо решење до краја 2010. године. Међутим, уколико то не моће да се постигне, свако би требало да крене одвојеним путем”, рекао је он, поновивши став Анкаре да преговори не могу ићи у недоглед.

Према његовим речима, уколико је решење могуће, оно мора бити базирано на „реалности да су на Кипру тамо два једнака народа и две једнаке државе”. Чичек је упозорио да ће Турска одустати од своје тежње да буде чланице Европске уније уколико буде била под притиском да бира између европских интеграције и Кипра. Он је и оптужио кипарске Грке да „спречавају напредак у преговорима о поновном уједињењу”, као и да „они (Турци) као и кипарски Турци имају неопходну политичку вољу али да је кипарски Грци немају”.

----------------------------------------------

Црна рупа Европске уније

Од нашег специјалног извештача

Никозија, јула – Док су северни делом кипарске престонице у војној паради марширале трупе самопрокламоване и међународно непризнате Турске Републике Северни Кипар, у јужном делу Никозије заставе су се вијориле на пола копља. Обележавање годишњице од 20. јула 1974. кад је турска војска освојила северни део острва изазива подељена осећања међу две заједнице подељене зеленом линијом.

Упркос томе што су се пре неколико година границе између севера и југа постале пропусније, Никозија и даље је једина подељена европска престоница. Штавише, сваког 20. јула овај град је још подељенији. У једном његовом делу окупља се војни и политички врх кипарских Турака на војној паради којом се обележава својеврсни национални празник. На другом, пак, заставе су спуштене на пола копља а родбина погинулих у турској инвазији је на грчким православним гробљима.

Славодобитан и помало хушкачки женски глас одјекује аутопутем на ободу турског дела Никозије. Војна парада почиње док се приметно мали број грађана окупио да посматра промоцију војне снаге њихове власти. Ипак, међу има значајан број деце у чијим рукама су незаобилазне заставе Турске и кипарских Турака.

Ипак, на турском делу Никозије, нешто ближе зеленој линији, не осећа се толико атмосфера празника. Власници кафана и сувенирница немају времена за билдовање националног поноса већ „јуре” за муштеријама, углавном онима из Европе што летују на грчкој страни острва.

Изузев туриста, који често чувеном Ледра улицом прелазе из грчког у турски део подељеног града и острва, локално становништво релативно ретко то чини.

„Одлазим у грчки део отприлике једном месечно. Углавном у шопинг. Просто немам потребу да прелазим”, каже двадесетдвогодишња Фатма, при чему признаје да има држављанство Републике Кипар захваљујући томе што су јој се родитељи родили на грчком делу.

„То држављанство ми је значајно јер планирам да наставим студије у западној Европи. Уколико би користила пасош северног Кипра морала би да дебело платим школарину као неко ван ЕУ”, објашњава Фатма чињеницу да је северни Кипар својеврсна црна рупа Европске уније јер је формално цело острви део ЕУ, али да је у пракси северни део под ембаргом.

На јужном делу, пак, војним гробљем Тимос Мацедонитисас промичу сенке људи који се сећају својих погинулих.

„Мој млађи брат је био потпуно недужан. Имао је само тридесет година кад је погинуо”, каже времешна Гркиња и поново прилази каменом крсту и љуби га.

На сваком кораку је очигледно да и турска и грчка заједница су ближе Анкари или Атини него једна другој. И заставе то доказују. С једне стране су заставе Турске и самопрокламованог Северног Кипра, а на другој, заставе Грчке и Републике Кипар. Само застава Европске уније на јужном делу „квари” борбу заставама.

„Уморни смо од силних преговора. Верујем да тако и Турци мисле”, каже Јоанис, кафеџија у центру Никозије, и притом не греши уопште будући да у испитивањима јавног мнења у обема заједница око 70 одсто испитаника каже да не верује у успех преговора.

Упркос томе што су две заједнице живе видно подељено, можда би процена финансијске добити могла донети мир. Наиме, Институт за истраживање мира је саопштио резултате истраживања према којима би миром и уједињењем Кипра, и Турска и Грчка годишње уштеделе милијарде долара.

Према њиховој процени, такозвана „дивиденда од мира” би за Турску износила више од седамнаест милијарди евра годишње. Овај износ би се остварио тако што би трансформацијом подељеног у јединствени Кипар Анкара годишње уштедела 5,1 милијарду евра давања северном делу острву, а остварила би раст прихода од 12,3 милијарди евра захваљујући туризму, саобраћају, финансијским услугама и енергетици. Према овом истраживању, ова корист износи 3,5 одсто бруто домаћег производа Турске, при чему у то није укључена процењени добици у износу од чак 33 милијарди долара од директних страних инвестиција.

С друге стране, уједињење острва би омогућило Грчкој да смањи своје трошкове за војску за 2,3 милијарде долара годишње. Према процени Института, Атина би успела и да повећа приход од туризма за 110 милиона евра и увећа директне стране инвестиције за 19,8 милијарди евра годишње.

Н. Радичевић