Судбина Ивана (Џона) Демјањука (89), бившег чувара у нацистичком логору током Другог светског рата, и даље је у рукама америчког правосуђа. Апелациони суд у Охају у последњем тренутку зауставио је његово изручење Немачкој где је против њега подигнута оптужница за злочине. Демјањук је у Минхену оптужен за саучесништво у ликвидацији 29.000 Јевреја у логору Собибор, у окупираној Пољској.

Према детаљима из немачке оптужнице Иван Демјањук је током 1943. пола године био стражар у концентрационом логору Собибор, а тужилаштво тврди да поседује оригинални документ који потврђује да је био члан злогласних СС трупа. Наводи се и да је у поменутом логору убијено најмање 250.000 људи.

Иван Демјањук остао је у САД захваљујући одлуци Апелационог суда који је у последњем тренутку зауставио његову депортацију. Агенти америчке имиграционе службе су, пре тога, Демјањука изнели у инвалидским колицима из његове куће у Севен хилсу, у близини Кливленда. Затим је пребачен на локални аеродром одакле је требало да одлети у Њујорк, а затим у Минхен. Одлука Апелационог суда прекинула је, међутим, Демјањуков пут у Немачку и он је враћен кући.

Према извештајима немачких медија он ће до коначне одлуке суда остати у некој врсти кућног притвора. Наводи се да ће његово кретање бити ограничено специјалном сигурносном наруквицом.

Судбина Ивана Демјањука већ деценијама изазива пажњу јавности јер ово није први пут да се правосуђе бави његовом ратном прошлошћу. Први пут то се догодило 1986. године када су САД изручиле Демјањука Израелу због сумње да је био стражар у нацистичком логору Треблинка (Аушвиц). „Иван Грозни”, како су га тада назвали израелски медији, осуђен је 1988. на смрт. Врховни суд Израела је, међутим, 1993. године ослободио Демјањука уз образложење да његово идентитет није могао да буде тачно утврђен. Он се потом вратио у САД где је 1998. поново добио америчко држављанство. Његове пензионерске дане прекинуо је најновији немачки захтев за изручење.

У својој одбрани Иван Демјањук признаје да је рођен у Украјини, да су га Немци 1941. године заробили и држали као ратног заробљеника и тврди да због тога није могао да почини злочине за које је оптужен. Његова породица и адвокати упозоравају да је он стар и веома слабог здравља и да неће издржати пут у Немачку.

У изјави недељнику „Шпигл” Макс Манхајмер, председник Удружења бивших затвореника у концентрационим логорима, осуђује „игру на време” коју спроводе Демјањукови адвокати и упозорава да „старост не може и не сме никога да ослободи од суђења за злочине”.