Око 140 општина Каталоније спрема се да следећег месеца организује референдум о одвајању ове богате покрајине од остатка Шпаније, што влада у Мадриду оцењује као неуставан потез, али му не придаје превелики значај.

Референдум о независности делу земље са најјачом економијом у Шпанији заказан је за 13. децембар. Уријел Белтран из Републиканске левице Каталоније (ЕРЦ), странке која је у влади Каталоније и која се залаже за отцепљење ове покрајине, позвао је европске посматраче да надгледају регуларност изјашњавања.

„Ово ће бити први корак ка томе да искористимо наше право на одлучивање и самоопредељење каталонског народа”, рекао је Белтран за шпанске медије надајући се референдуму који би се организовао на нивоу целе покрајине.

Подршка Републиканској левици Каталоније стигла је из иностранства, од северноирске организације Шин фејн, као и сепаратистичких партија са Корзике и из Италије. Каталонија има широку аутономију у оквиру Шпаније, своју владу, парламент, полицију и језик који је у равноправној употреби са шпанским.

Према уставу Шпаније, само краљ може да распише валидан референдум о независности неког дела земље, и то на предлог владе и парламента. Шта онда уопште значи предстојеће изјашњавање гласача у Каталонији?

„Апсолутно ништа”, објашњава за „Политику” Хавијер Ергета, заменик шефа мисије амбасаде Шпаније у Београду.

„Резултати овог референдума неће имати никакве ефекте на наш правни систем”, додаје Ергета који каже да влада у Мадриду игнорише најављени референдум о отцепљењу.

Како објашњава Хавијер Ергета, општине у којима ће се гласати су мале, са хиљаду-две становника којима влада

ЕРЦ. Референдум је расписан само тамо где ЕРЦ рачуна на то да ће грађани изгласати независност. Он каже да иза свега стоји ЕРЦ, странка која је изгубила много гласова на последњим изборима и тражи начин да анимира бирачко тело.

Један референдум је већ одржан у Каталонији. У септембру је у општини Аренис де Мунт 96 одсто изашлих бирача заокружило „да” као одговор на питање „Да ли сте за то да Каталонија буде суверена, социјална и демократска држава интегрисана у ЕУ”?

Ергета тврди да предстојеће гласање у деловима Каталоније ни на који начин не сврстава Шпанију међу земље које страхују од косовског модела сепаратизма. Иако је Шпанија једна од ретких земаља Европске уније која није признала одвајање Косова од Србије, што је протумачено као потез земље која се и сама бори против јаких сепаратистичких тежњи у Каталонији и Баскији, Ергета каже да Мадрид нема ниједан случај сличан Косову.

„Сепаратисти у Каталонији немају већину. Тамошњи парламент, у коме владајућу већину чине социјалисти премијера Хосеа Луиса Родригеса Сапатера, Зелени и ЕРЦ, није расписао референдум о самоопредељењу”, каже Ергета.

Оно што је каталонски парламент урадио јесте ратификација новог покрајинског статута 2006. који, међутим, још чека на оцену уставности Уставног суда Шпаније. Десничарска опозиција оспорава овај документ тврдећи да је неуставан и да од Каталоније прави државу. Статут дозвољава овој покрајини, чија економија чини 20 одсто бруто друштвеног производа целе Шпаније, да задржи већи део новца од пореза, односно да новац створен у Каталонији у већој мери ту и остане.