Ко је највећи кривац за текућу економску кризу која је гурнула свет у најтежу стагнацију и назадовање од Другог светског рата? Одговор вероватно још дуго неће бити нађен, али су бројне институције, од Светског економског форума до глобалних медија, ових дана покренуле јавну потеру за виновницима. Лондонски „Тајмс” саставио је тако ових дана своју листу предлога 11 најкривљих за финансијско-економски кошмар који већ угрожава постојећи економски поредак. На „Тајмсовој” листи седморица најодговорнијих су Американци, преостала тројица су Британци.

1. ДИК ФАЛД По угледном британском дневнику, најгору улогу у подбадању кризе одиграо је Дик Фалд, извршни директор пропале банке Браћа Лиман. Својевремено познат као најстрашнији човек на Волстриту, Фалд је окривљен за море погрешних потеза којима је једну од донедавно најугледнијих америчких банака несмотрено гурнуо на тржиште ризичних хипотекарних кредита у САД. Фалдова тајновитост у послу и сујета означени су као главни разлози што је довео Браћу Лиман до спектакуларног банкрота иза кога је прошле јесени кренула серија пропадања финансијских институција широм света.

2. ХЕНРИ ПОЛСОН :Неславно друго место на „Тајмсовој” листи заузео је Хенри Полсон, бивши амерички секретар за финансије. Полсон је крив зато што је допустио да банк Браћа Лиман, дугогодишња дика америчког банкарства, оде под лед, оценио је „Тајмс”. Осим што је пустио Браћу Лиман низ воду, Полсон је без посебног образложења затражио од америчког Конгреса баснословну суму од 700 милијарди фунти за оживљавање привреде САД. Где је Полсон нашао баш ту суму, пита се дневник, тврдећи да је бивши државни секретар за финансије САД вишеструко довео у питање стабилност међународног финансијског система.

3. АЛЕН ГРИНСПЕН: Поред Фалда и Полсона за данашњу финансијску кризу посебно је крив и Ален Гринспен, деценијама легендарни директор америчке централне банке. „Тајмс” Гринспену на душу ставља да је непромишљеним залагањем за слободно тржиште преплавио Америку јефтиним новцем и превидео ризике одобравања високоризичних кредита.

4. ЏОН ТАЈНЕР: Четврто место међу „Тајмсовим” глобалним кривцима деле Џон Тајнер и Хектор Сентс – британски дует који је у одвојеним државним мандатима финансијских контролора пропустио да уочи урушавање „Нортерн Рока” иза ког је лане дошло до плиме банкрота на Острву.

5. СЕР ФРЕД ГОДВИН – „најгори светски банкар” – по оцени „Тајмса” пети је кривац за кризу, зато што је Краљевску шкотску банку, иначе другу по величини на острву – бацио на колена.

6. ГОРДОН БРАУН: Британски премијер који је финансијску кризу предвидео још пре 10 година, скоро ништа није учинио да би је спречио – и зато је, по „Тајмсу”, шести светски кривац за кризу.

7. ЏОРЏ БУШ: По кривици одмах иза Брауна је бивши амерички председник Џорџ Буш, сматра „Тајмс”. За Бушове владе, разорни систем ризичних хипотекарних кредита је бујао и прелио се диљем света, а да тај председник САД није преузео никакву одговорност, оцењује дневник.

8. КЕТРЛИН КОРБЕТ, шефица „Стандард анд Пурс”највеће међународне агенције за процењивање кредитних способности компанија и банака, одговорна је што је капом и шаком делила позитивне оцене посрнулим и полупропалим банкама, подгревајући илузије код инвеститора да су сигурне за улагања.

9. ХЕНК ГРИНБЕРГ, донедавно извршни директор највећег светског осигуравајућег друштва АИГ, такође се није прославио, сматра „Тајмс”, охрабрујући фирму да се залети у баснословна улагања на урушеном хипотекарном тржишту.

10. АНЂЕЛО МОЦИЛО је на зачељу „Тајмсове” листе криваца. Председник највећег америчке хипотекарне банке „залужан“ је зато што је необјашњиво снизио услове за добијање кредита за станове и куће, а затим их препакивао и препродавао другима као профитабилне инвестиције.