Европска дипломатија коначно је прескочила и последњу препреку: парламент у Стразбуру усвојио је буџет нове спољнополитичке службе ЕУ у којој ће радити више од 3.700 дипломата.

Нова дипломатска служба ЕУ, на чијем је челу Кетрин Ештон, званично ће почети да ради 1. децембра ове године.

Поменути датум није случајно изабран. Биће то први „рођендан“ Лисабонског уговора, реформског документа ЕУ који је, између осталог, предвидео и стварање европске дипломатске службе.

Пут до реализације ове лисабонске одредбе није био нимало једноставан. Више од пола године трајало је „рвање“ централе ЕУ у Бриселу и држава чланица из којег је, на крају, као највећи победник изашла Кетрин Ештон. Британска политичарка с вероватно најдужом функцијом у Унији – висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност – сада ће моћи да направи нову визиткарту. Кетрин Ештон: шефица дипломатије ЕУ.

Први пробој у преговарању учињен је крајем априла када су министри иностраних послова држава чланица успели да се договоре о заједничкој европској спољнополитичкој служби – заправо министарству иностраних послова ЕУ које ће имати дипломатска представништва у више од 130 држава широм планете. Уследило је још неколико недеља преговарања да би на самиту шефова влада и држава, била усвојена коначна одлука.

После тога посао је пребачен у Европски парламент који је надлежан за буџет нове службе. У међувремену је баронеса Ештон кренула да бира своје дипломате.

Испоставило се да је задатак европских посланика био неупоредиво једноставнији од посла којег се прихватила Британка. Разлог: све чланице ЕУ желе да имају што више својих људи у новој европској дипломатској служби.

Гласање о Европском парламенту била је, заиста, формалност. За предлог да ЕУ добије своју дипломатију гласала је убедљива већина: 578 посланика од укупно 645. Њихови гласови одобрили су додатних 9,5 милиона евра за буџет спољнополитичке службе ЕУ, тек мрвицу на целокупне трошкове међународног пословања Уније који годишње премашује 470 милиона евра.

Избор нових европских дипломата је неупоредиво озбиљније и осетљивије питање. Већ на старту „сударила“ су се два концепта. Један, на којем је посебно инсистирала Пољска, који је предвиђао да се избор нових дипломата обави по „кључу“ – да свака држава добије одређени број амбасадорских и дипломатских места. Други прилаз имала је Кетрин Ештон. Она је промовисала принцип да ће у европској дипломатији добити ухлебље само добри стручњаци.

„Судар“ ове две концепције је прерастао у најозбиљнији проблем. Пољска је кренула с причом да су досад водећи послови у европској дипломатији били „резервисани за господу из старе Европе“. Званична Варшава је најоштрије критиковала досадашњу праксу, уз предлог да се расподела нових дипломатских  места обави по „кључу“. Појавила се и рачуница да би, у том случају, Пољска требало да пошаље у европску дипломатску службу више од 260 својих кадрова.

Пољске примедбе прихватиле су још неке чланице ЕУ. Посебно су мале државе признале да страхују од доминације великих чланица ЕУ и у новој дипломатској служби.

Кетрин Ештон одбацила је такве приговоре. Њена „формула“ за избор европских дипломата допушта да чланице Уније изаберу само трећину запослених у њеном „министарству“. Остале две трећине биће службеници из постојећег европског „апарата“ у Бриселу: једну трећину изабраће Европска комисија, а другу трећину Европски савет.

Жарко Ракић