Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, marta – Kada je pre 13 meseci došlo do smene u Beloj kući, za odlazećim predsednikom Bušom zažalili su jedino američki humoristi i karikaturisti. Punih osam godina bio im je neiscrpna inspiracija. Na njihovu sreću, nisu ostali bez posla ni s njenim novim stanarom, Barakom Obamom.

Naknadno se, naime, pokazalo da je najtačniji naslov u nekim novinama kojim je saopšten rezultat predsedničkih izbora objavljen u jednom humorističkom listu: „Crnac dobio najgori posao u državi”. Ono sa čim se suočava Obama – ekonomska kriza, visoka nezaposlenost, žilavi otpor njegovim reformama, optužbe da je prikriveni i musliman i „komunista” – jeste naime ozbiljno, ali, kao ni drugde, ni u Americi ništa nije previše ozbiljno da ne bi imalo onu drugu, smešnu stranu.

Ni ovde se, naravno, ne zna ko izmišlja one grube viceve koji nipodaštavaju ličnost, a ne ono što ona radi, ali je zato satira, ona politička, veoma razvijena industrija. Amerikanci vole politički humor, pa su njegovi protagonisti među glavnim televizijskim zvezdama (Džej Leno, Dejvid Leterman, Kona Obrajen, Stiven Kolbert). Glavni satirični list, „Onion” („The Onion” – „Crni luk”, u prevodu), izlazi već 22. godinu i tvrdi da ima bar tri miliona čitalaca svog štampanog i onlajn izdanja.

Razume se, „bušizme” (retoričke gafove prethodnog predsednika) zamenili su „obamizmi”, kojih je u početku bilo malo, ali zbirka postojano raste. Posle „glavnog šefa”, drugi na meti je njegov zamenik, potpredsednik Džo Bajden. U opoziciji, humoristi su bogu zahvalni što u njenim redovima postoji Sara Pejlin.

Obama je izabran zato što je naciji obećao velike promene. „Posle prve godine njegovog mandata nezaposlenost je veća, povećan je i nacionalni dug i više vojnika služi u Avganistanu. Kad mu je to predočeno, Obama je odgovorio – pa, tehnički gledano, i to je promena” – glasila je satirična žaoka Džimija Felona, posleponoćnog „komedijanta” televizije En-Bi-Si.

Sve velike TV mreže ovde imaju svoje noćne obično polusatne TV emisije s voditeljem koji od ponedeljka do petka događaje dana propušta kroz satiričnu prizmu. Pored gore citiranog Džimi Felona, među najpopularnijima su Džej Leno, koji na istoj televiziji ponovo, posle neuspelog eksperimenta u udarnom terminu, svoj program počinje 25 minuta pre ponoći. Krajem prošle godine, između njega i kolege mu Konana Obrajena, vođen je istinski rat za termin koji se završio tako što je Obrajen napustio ovu TV mrežu uz otpremninu od 40 miliona dolara i sada pregovara da sa svojim timom politički humor dnevno prodaje na Foks televiziji.

Naravno, pošto je u glavnoj ulozi na nacionalnoj sceni, Obama je i glavna tema TV satire. „Predsednik treba da dobije veliku poresku olakšicu, pošto ima dosta izdržavanih – AIG, Sitibenk, Morgan Stenli”, glasila je nedavna packa Džeja Lenoa – aluzija na nepopularnu akciju spasavanja „suviše velikih da bi propale” finansijskih kuća sa Volstrita na samom početku njegovog mandata.

„U memoarima Sare Pejlin, ona kaže da je, videvši prvi put svog budućeg muža, uzviknula: ’Hvala ti, bože’. Isto su glasno uzviknule i demokrate kad su prvi put videle Saru Pejlin”, zasmejao je gledaoce Konan Obrajen.

Humor svakako unosi vedrinu i u ovde povremeno tmurnu svakodnevicu, ali ima i drugu funkciju. Poznati „Pju istraživački centar” je tako utvrdio da je publika emisija Džeja Lenoa bolje obaveštena od aktuelnim zbivanjima od nacionalnog proseka. Satira je, dakle, i informativna.

Na informativnost svakako otvoreno pretenduje „najfiniji izvor vesti nacije”, već pomenuti nedeljnik „Onion” koji izlazi od 1988. On je poznat pre svega po svojim naslovima – list se i priprema tako što redakcija svakog ponedeljka organizuje višesatnu „moždanu oluju” svojih saradnika čiji su rezultat naslovi koji o nekim neprijatnim aspektima američke svakodnevice govore više od onih u ozbiljnoj štampi. „Mi nastojimo da smislimo vic koji će biti vic na račun svih ostalih viceva”, kaže njegov glavni urednik Džo Rendaco.

Kako to izgleda vidi se po kolekciji njegovih naslovnih strana izdatih kao knjiga. U toj zbirci jedna od svakako najzapaženijih je već pomenuta s naslovom o izboru Obame za predsednika. Redakcija je inače imala pripremljen i naslov za slučaj da je bio izabran Džon Mekejn. On bi glasio: „Nacija izabrala prvog 44. belog predsednika”.

Evo i nekih primera koji nisu uvek lako prevodivi – štos je najčešće u jezičkoj dvosmislici ili obrtu – ali su ipak i na srpskom razumljivi: „SAD nastavljaju napore da se zaglave u Avganistanu”; „Brzo i bezbolno svrgavanje talibana ušlo u osmu godinu”; „Avganistan rapidno zamenjuje Irak kao zamenu za Vijetnam”...

Papirno izdanje „Oniona” koje se besplatno deli u velikim gradovima štampa se u 400.000 primeraka, a samo na Tviteru ima 1,8 miliona „pratilaca”.

Iz aktuelnog broja prenosimo naslove koji najviše zasmejavaju: „Proizvođač escajga uveo peti zub na viljušci, da izađe u susret rastućem apetitu nacije”. Ili „Diplomci s koledža će biti zamrznuti dok se ne oporavi tržište rada”.

A na račun Obamine prevelike zavisnosti od specijalnih ekrana s kojih čita svoje govore, došao je sledeći ubod: „Obamin kućni teleprompter otkazao tokom porodične večere”.