Од нашег сталног дописника
Вашингтон, марта – Када је пре 13 месеци дошло до смене у Белој кући, за одлазећим председником Бушом зажалили су једино амерички хумористи и карикатуристи. Пуних осам година био им је неисцрпна инспирација. На њихову срећу, нису остали без посла ни с њеним новим станаром, Бараком Обамом.

Накнадно се, наиме, показало да је најтачнији наслов у неким новинама којим је саопштен резултат председничких избора објављен у једном хумористичком листу: „Црнац добио најгори посао у држави”. Оно са чим се суочава Обама – економска криза, висока незапосленост, жилави отпор његовим реформама, оптужбе да је прикривени и муслиман и „комуниста” – јесте наиме озбиљно, али, као ни другде, ни у Америци ништа није превише озбиљно да не би имало ону другу, смешну страну.

Ни овде се, наравно, не зна ко измишља оне грубе вицеве који ниподаштавају личност, а не оно што она ради, али је зато сатира, она политичка, веома развијена индустрија. Американци воле политички хумор, па су његови протагонисти међу главним телевизијским звездама (Џеј Лено, Дејвид Летерман, Кона Обрајен, Стивен Колберт). Главни сатирични лист, „Онион” („The Onion” – „Црни лук”, у преводу), излази већ 22. годину и тврди да има бар три милиона читалаца свог штампаног и онлајн издања.

Разуме се, „бушизме” (реторичке гафове претходног председника) заменили су „обамизми”, којих је у почетку било мало, али збирка постојано расте. После „главног шефа”, други на мети је његов заменик, потпредседник Џо Бајден. У опозицији, хумористи су богу захвални што у њеним редовима постоји Сара Пејлин.

Обама је изабран зато што је нацији обећао велике промене. „После прве године његовог мандата незапосленост је већа, повећан је и национални дуг и више војника служи у Авганистану. Кад му је то предочено, Обама је одговорио – па, технички гледано, и то је промена” – гласила је сатирична жаока Џимија Фелона, послепоноћног „комедијанта” телевизије Ен-Би-Си.

Све велике ТВ мреже овде имају своје ноћне обично полусатне ТВ емисије с водитељем који од понедељка до петка догађаје дана пропушта кроз сатиричну призму. Поред горе цитираног Џими Фелона, међу најпопуларнијима су Џеј Лено, који на истој телевизији поново, после неуспелог експеримента у ударном термину, свој програм почиње 25 минута пре поноћи. Крајем прошле године, између њега и колеге му Конана Обрајена, вођен је истински рат за термин који се завршио тако што је Обрајен напустио ову ТВ мрежу уз отпремнину од 40 милиона долара и сада преговара да са својим тимом политички хумор дневно продаје на Фокс телевизији.

Наравно, пошто је у главној улози на националној сцени, Обама је и главна тема ТВ сатире. „Председник треба да добије велику пореску олакшицу, пошто има доста издржаваних – АИГ, Ситибенк, Морган Стенли”, гласила је недавна пацка Џеја Леноа – алузија на непопуларну акцију спасавања „сувише великих да би пропале” финансијских кућа са Волстрита на самом почетку његовог мандата.

„У мемоарима Саре Пејлин, она каже да је, видевши први пут свог будућег мужа, узвикнула: ’Хвала ти, боже’. Исто су гласно узвикнуле и демократе кад су први пут виделе Сару Пејлин”, засмејао је гледаоце Конан Обрајен.

Хумор свакако уноси ведрину и у овде повремено тмурну свакодневицу, али има и другу функцију. Познати „Пју истраживачки центар” је тако утврдио да је публика емисија Џеја Леноа боље обавештена од актуелним збивањима од националног просека. Сатира је, дакле, и информативна.

На информативност свакако отворено претендује „најфинији извор вести нације”, већ поменути недељник „Онион” који излази од 1988. Он је познат пре свега по својим насловима – лист се и припрема тако што редакција сваког понедељка организује вишесатну „мождану олују” својих сарадника чији су резултат наслови који о неким непријатним аспектима америчке свакодневице говоре више од оних у озбиљној штампи. „Ми настојимо да смислимо виц који ће бити виц на рачун свих осталих вицева”, каже његов главни уредник Џо Рендацо.

Како то изгледа види се по колекцији његових насловних страна издатих као књига. У тој збирци једна од свакако најзапаженијих је већ поменута с насловом о избору Обаме за председника. Редакција је иначе имала припремљен и наслов за случај да је био изабран Џон Мекејн. Он би гласио: „Нација изабрала првог 44. белог председника”.

Ево и неких примера који нису увек лако преводиви – штос је најчешће у језичкој двосмислици или обрту – али су ипак и на српском разумљиви: „САД настављају напоре да се заглаве у Авганистану”; „Брзо и безболно свргавање талибана ушло у осму годину”; „Авганистан рапидно замењује Ирак као замену за Вијетнам”...

Папирно издање „Ониона” које се бесплатно дели у великим градовима штампа се у 400.000 примерака, а само на Твитеру има 1,8 милиона „пратилаца”.

Из актуелног броја преносимо наслове који највише засмејавају: „Произвођач есцајга увео пети зуб на виљушци, да изађе у сусрет растућем апетиту нације”. Или „Дипломци с колеџа ће бити замрзнути док се не опорави тржиште рада”.

А на рачун Обамине превелике зависности од специјалних екрана с којих чита своје говоре, дошао је следећи убод: „Обамин кућни телепромптер отказао током породичне вечере”.