Уочи неславног јубилеја – првог септембра се навршава седам деценија од почетка Другог светског рата – Немци и Аустријанци као да су решили да коначно рашчисте са наслеђем прошлости. У ту сврху покрећу се, истраге против још живих припадника Хитлерове Прве брдске дивизије, превасходно Бавараца и Аустријанаца, најкрволочније казнене јединице Вермахта на Балкану.

Пред судом у Минхену је на доживотну робију осуђен бивши поручник пионирске регименте 818 поменуте дивизије Јозеф Шојнграбер, због злочина почињених над цивилним становништвом у Италији. Аустријанци су показали вољу да се придруже акцији. Иницијативу је покренуо социјалдемократски посланик из Салцбурга Јохан Мајер. У обраћању „Политици”, Мајер је рекао: „Имена живих злочинаца који су дејствовали у склопу Прве брдске дивизије и оставили крвави траг од Ламанша до Балкана, позната су аустријском правосуђу – још од краја Другог светског рата. Ипак, до данас нико се није сетио да те злочинце изведе пред суд...”

Некажњени злочини

Колико би ратних злочинца могло да се обре пред лицем правде, није извесно. Аустријски ДОВ (Документациони архив отпора нацизму и неонацизму), организација која до детаља познаје животописе нацистичких злочинаца, истиче да је број живих припадника ове јединице вишеструко већи од оног који се званично наводи.

Такође, тешко је проценити колико ће злочинаца избећи суђење због „менталне неспособности” да се бране пред судом. Ипак, сама чињеница да ће до јуче, „цењени суграђани и некада часни војници” постати предмет истраге, доноси извесну сатисфакцију. Доприноси оправданости начела да злочини (ипак) не застаревају.

Ко­ман­дант ди­ви­зи­је Вал­тер Стет­нер, ви­тез од Грабенхофе­на

Преживели припадници јединице, коју је и највиши Хитлеров изасланик на Балкану, генерал Глез фон Хорстенау називао „Дивизија крвавог рунолиста” некажњено су доживели дубоку старост. Широм аутономне немачке покрајине Баварске и у Аустрији постоје клубови ветерана

Прве брдске дивизије. Састају се месечно, евоцирају успомене и певају песме из старих времена... Нагласак стављају на своја „јунаштва” у походима на Француску и Совјетски Савез. И у „лову на бандита” Тита.

Почињене злочине над цивилним становништвом прећуткују. Пре свега оне, почињене на западном Балкану, у периоду од пролећа 1943. до јесени 1944. године. На просторима од црногорских висоравни до грчког Епира и назад – до Шумадије и Подриња.

Окрвављени рунолист

Прва брдска дивизија, елитна формација лаке брдске пешадије, пребачена је у пролеће 1943. године у Црну Гору – после тешких губитака претрпљених на руском фронту. Пред крај Шесте офанзиве, 2. јануара 1944. године додељен јој је нови задатак: „задати завршни ударац Титовим партизанима”. Наређење је извршавано убијањем цивила и паљењем села.

Убијано је систематски. Заробљеним партизанима, грчким, и српским, били су намењени први меци. Уколико је било заробљеника. Потом су стрељани цивили, придржавајући се прецизног редоследа – најпре жене и деца, потом младићи и старци. На крају су убијани одрасли мушкарци, претходно принуђени да гледају како им убијају породице и старе родитеље. „Задатак” је завршаван клањем стоке и убијањем паса. Да би, најзад, запалили село...

Тако је било све до јесени 1944., када је у склопу операција за ослобађање Београда дивизија најпре преполовљена на два „крила”. Потом је северно крило десетковано у борбама са руским савезницима у Подунављу. У борбама са партизанским јединицама, у околини Краљева и јужно од Београда, десетковано је моћније, јужно крило.

Прва брдска дивизија била је одговорна и за депортацију Јевреја са подручја у њиховој надлежности у концентрационе логоре. Укупно рачунајући, стравични „биланс” дивизије износи преко двадесет хиљада убијених цивила и око седам хиљада заробљеника – највише италијанских „дезертера” после капитулације Рима (око пет хиљада).

-----------------------------------------------------------

За доживотну робију 145 кандидата

Угледни социјалдемократски посланик аустријског парламента Јохан Мајер, припадник политичке мањине у алпској републици која, с поносом, истиче своје антифашистичко поимање, изјавио је у разговору за „Политику” да очекује, у најмању руку, покретање стотинак судских поступака против нацистичких ратних злочинаца који још живе у Аустрији и уживају у благодетима пензионерског живота. „Према подацима из 2006. године, на територије Аустрије живело је 145 припадника Прве брдске (казнене) дивизије... Колико их у овом тренутку има – није ми познато...”

Посланик Мајер понудио је „Политици” као једином дневном листу, ексклузивно, меморандум који ће 1. септембра ове године прочитати у аустријском парламенту. Предмет је захтев министру правосуђа да се, најзад и без одлагања, разрачуна са последњим, још живим нацистима.