Mnogima deluje kao nepristupačna, hladna, čak i potpuno bezosećajna. Televizijski i fotografski snimatelji prosto kao da se utrkuju da upravo to dokažu. Na fotografijama je često namrštena, sa pogledom koji prostreljuje, ili prosto zabrinuta kao da sudbina, ne samo Nemaca, već više od 500 miliona građana Evropske unije zavisi isključivo od nje.

Međutim, ujutru kada se probudi Angela Merkel nije ni izdaleka onakva čelična pruska frau kako većina ljudi zamišlja jednu od najmoćnijih žena na svetu, od čijih su odluka protekle godine strepeli mnogi. Prvo što uradi ujutru u svom stanu nedaleko od Ostrva muzeja u samom srcu Berlina jeste – spremanje doručka za svog supruga Joakima Zauera. Da, da, najmoćnijoj ženi Evrope ujutru je najvažnije da njen muž ima pristojan obrok pre odlaska na posao.

Zaista poprilično je teško zamisliti ženu, koja je na vrha Nemačke uspela da zameni bivšeg kancelara i svog mentora Helmuta Kolakao i da istisne jake konkurente za njegovog naslednika, kako svako jutro počinje kuvanjem kafe i iznošenjem tegle sa pekmezom na trpezarijski sto. Međutim, poznavaoci njenog privatnog života svedoče da je ovo još jedan segment u mozaiku njene ličnosti koja se najčešće sagledava kao „hladna birokratska mašina”.

Štaviše, Dirk Kurbjuvajt, šef berlinskog biroa „Špigla”, tvrdi da se ova ćerka luteranskog sveštenika koja se vinula u vrh nemačke politike, ne libi da pokaže ne samo ljutnju već i bezgranično oduševljenje, ljubav, nezadovoljstvo, radost, tugu, ali i suze.

Iako uživo deluje čak šarmantno i veselo, Merkelova ne pada tako lako na pokušaje drugih državnika da je šarmiraju. Ni neobičan humor i šarm italijanskog premijera Silvija Berluskonija nije osvojio srce nemačke „mame”, koja s druge strane, kako kažu, ume da se zarazno smeje tako da joj se cela figura trese. Nije joj stran ni zajedljiv humor, tako da su hroničari zabeležili da je prilikom postavljanja portreta Gerharda Šredera u kancelarskoj zgradi rekla: „Znala sam da će doći dan kad će Šreder da visi!”

Ličnost i prethodna karijera Angele Merkel (57) i te kako utiče i na njene političke korake. Činjenica da je odrasla iza „gvozdene zavese” u Istočnoj Nemačkoj utiče na to da je veoma dobro naučila da se probija kroz državnu i partijsku hijerarhiju, ali i da se ni za koga previše ne vezuje, što joj je veoma pomoglo da se probije u vrh Demohrišćanske stranke posle ujedinjenja Nemačke.

Njen naučna karijera u fizici, prema svemu sudeći, utiče na to da nije zagovornik da je neophodno ostvariti neke velike ideje u politici već se samo vodi time da li postoji rezultat i kako rešiti problem. Zbog toga Endži, kako je zovu simpatizeri, i krizu evra vidi kao rešavanje problema a ne ostvarenje neke velike ideje o evropskom ujedinjenju.

Kako kažu poznavaoci, za razliku od svojih prethodnika poput Konrada Adenauera i Helmuta Kola, ona želi integrisaniju EU samo zato što veruje da to služi nemačkim nacionalnim i ekonomskim interesima. Ona prosto želi Evropu koja je korisna Nemačkoj, i to je dokazala žestokim odbijanjem da se posrnule ekonomije evrozone spasavaju izdavanjem zajedničkih evroobveznica. Zbog toga joj ekonomski posrnula Evropa ne odgovara i zbog toga uz njene uslove pristaje da Nemci plate dugove ostalih Evropljana.

Njena politika malih a ne revolucionarnih koraka u rešavanju evrokrize najčešće je na udaru kritika, tako da ne čudi to što je u medijima odgovornost za rešavanje evropskih muka podelila sa francuskim predsednikom kroz već dobro poznati „duo Merkozi”.

Međutim, svima je jasno da je na jutarnjoj trpezi Evropljana malo francuskih začina, već da prilježna nemačke domaćica, među prijateljima poznata po svojoj omiljenoj krompir-čorbi i kolaču sa šljivama, zapravo drži i varjaču i nož u ruci. Posle doručka, na mlađima je da operu sudove.