Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 24.  februara – Urušavanje reputacije „Tojote” kao proizvođača kvalitetnih i pouzdanih automobila nastavljeno je posle prvog iz serije saslušanja pred komitetima američkog Kongresa. Pokazuje se, naime, da problem nije samo u „lepljivim” pedalama za gas, zbog čega neke „tojote” znaju da „polude” i da iznenada ubrzaju, već i u „konfuziji prioriteta” – jedan od najpoznatijih brendova sveta je, u trci za profitom, zanemario ono što mu je omogućilo da se lane popne na tron svetskog proizvođača broj jedan: kontrolu kvaliteta.

U Kongresu je juče unakrsnoj vatri bio izložen „Tojotin” šef američkog tržišta, a danas se pojavio lično Akio Tojoda, unuk osnivača korporacije koja je jedan od glavnih simbola posleratnog industrijskog čuda Japana. Tojoda je, u unapred obelodanjenoj izjavi, priznao u čemu je suština problema, rekavši da je „tempo kojim smo rasli možda bio isuviše brz”. Zbog toga je došlo do toga da se u praksi promeni redosled prioriteta: umesto da na prvom mestu bude bezbednost, pa kvalitet i tek na trećem broj proizvedenih automobila, ovo poslednje je postalo glavno.

Jučerašnje saslušanje pre svega je obeležilo priznanje šefa američkog tržišta „Tojote” da vanredni servisi na kojima se pedale za gas sklone zaglavljivanju zamenjuju novim – širom sveta opozvano je preko osam miliona vozila, od toga u Americi 5,6 miliona – neće „potpuno” rešiti problem naglog ubrzanja, i da uzroci toga mogu da budu „mehanička, ljudska ili neka druga vrsta greške”.

Pred Kongresom je svedočila i Ronda Smit o svom iskustvu sa „leksusom” (luksuzni brend „Tojote”) iz 2007, koji je sam od sebe ubrzao do 160 kilometara na sat i koji je „uz božju pomoć” uspela da nekako zaustavi tek posle deset kilometara panične vožnje. Ali možda više od pretrpljenog straha, pogodilo ju je reagovanje zvaničnika „Tojote” koji su odbili da automobil prime nazad, iako je dotle prešao samo desetak hiljada kilometara, niti su hteli da se ozbiljnije pozabave proučavanjem problema, tvrdeći da je sama kriva za ono što joj se dogodilo.

Pred članovima komiteta bila je inače dokumentacija o ukupno 2.600 slučajeva nekontrolisanog ubrzanja i time izazvanim saobraćajnim udesima koji su imali 34 žrtve. „Tojota” je prvo tvrdila da je problem u „patosnicama” u koje zapne pedala gasa, pa je potom okrivljen jedan plastični delić koji se vremenom istroši, da bi na kraju odlučili da sve pedale zamene drugačijim, sa novim rešenjem.

Profesor automobilske tehnologije Dejvid Džilbert, koji je takođe pozvan da iznese svoje viđenje, tvrdi, međutim, da problem nije mehanički, već elektronski. On je izneo da je izvršio eksperiment kojim je dokazao da je problem u kompjuterskom programu koji upravlja vozilom i koji nije u stanju da registruje problem dodavanja gasa.

Kongresno saslušanje ima inače i delikatni politički element: američka vlada je danas vlasnik 61 odsto akcija „Dženeral motorsa”, koji je „Tojota” smenila na tronu svetskog proizvođača broj jedan, pa je zbog toga na neki način „u sukobu interesa”.

Iako japanska marka, „Tojota” je i američki proizvođač: od njenih 75 fabrika širom sveta, deset su u ovde, raspoređene u nekoliko saveznih država, koje zapošljavaju 35.000 radnika, dok mreža dilera i servisa angažuje više od 115.000 ljudi.

Iako je prošle godine zabeležila prvi gubitak u istoriji od oko četiri milijarde dolara, „Tojota” ima dovoljno rezervi da pojača lobiranje u Vašingtonu (za koje je u proteklih pet godina potrošila 25 miliona dolara) i marketing kako bi bar donekle povratila poljuljani ugled. Biće, međutim, zatrpana i serijom tužbi kako porodica onih koji su poginuli, tako i drugih koji su pretrpeli strah vozeći se svojim „tojotama” koje su, koliko prošle godine, ovde bile najpoželjnija automobilska marka.

M. Mišić