Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Изложен оптужбама да је републиканској опозицији потпуно препустио иницијативу око решавања енормног буџетског дефицита, председник Барак Обама је изнео сопствени план како да се у идућих 12 година уштеди четири билиона (хиљада милијарди) долара и мањак у државној каси са тренутних 10,9 одсто бруто националног производа већ до 2015. смањи на „нормалних” 2,5 одсто, а до краја декаде сведе на само два процента.

У говору који је у среду по подне одржао на Универзитету Џорџтаун у Вашингтону, Обама је прешао и у политичку контраофанзиву, поручујући да је предлог за фискално оздрављење који су понудили његови противници, односно документ републиканског конгресмена Пола Рајана – да се за 10 година државни трошкови скрешу за 6.000 милијарди – „исувише песимистичан” и „антиамерички”.

„Да бисмо се суочили са нашим фискалним изазовима, неопходне су нам реформе”, поручио је. У томе „сви морамо да се жртвујемо – али не морамо да жртвујемо Америку у коју верујемо. И нећемо, све док сам ја председник.”

Иако је позивао на компромис, прилично бескомпромисно се супротставио намери републиканаца да се штедња спроведе на рачун „социјалног уговора”, променама или укидањем програма здравствене заштите и социјалне помоћи, намењених старијим и сиромашнијим Американцима, који, по Рајановом плану, треба да буду приватизовани или радикално смањени. Ти елементи социјалне државе су један од главних програмских елемената Демократске партије.

Обамин говор је, према првим оценама, био више политички програм него конкретан план. Разрада ће наиме бити препуштена двојим комитетима оба конгресна дома, у којима ће седети по четири демократе и четири републиканца. За координацију ће бити задужен потпредседник Џо Бајден.

Обама је, међутим, повукао „црвене линије”, што, с обзиром на подједнако тврде ставове републиканаца, најављује нове фискалне заплете, сличне прошлонедељном, када је у последњи час избегнута финансијска блокада владе.

Следећи велики окршај је већ заказан: биће то конгресна расправа о новом, десетом у овој декади, подизању лимита до којег влада може да се задужује. Важећи, озакоњен у фебруару 2010, износи 14,3 билиона долара, што је већ више од 90 одсто БНП-а пројектованог за ову годину. Владина задуженост, комбинација њеног спољног и унутрашњег дуга, тренутно износи 14,21 билион, што значи да ће се до „плафона” стићи већ средином маја.

Републиканци су већ најавили да ће подизање тог лимита „наплатити” тиме што ће тражити да се влада обавеже новим, хитним смањивањем својих трошкова, пре свега оним за социјалне програме.

То значи да предстоји тешко натезање да се избегне ситуација у којој би Америка прогласила банкрот, са веома озбиљним последицама: пораст каматних стопа по којима се задужује и велики поремећај у глобалном финансијском систему, с обзиром на то да су обвезнице њеног дуга углавном у рукама страних држава, Кине, Јапана и нафтних извозника, земаља са великим трговинским суфицитима и доларским резервама.

На сваки буџетски долар који потроши, америчка влада сада позајмљује 24 цента. У текућој буџетској години, која се завршава 30 септембра, дефицит, разлика између прихода и расхода у државној каси, пројектован је на око 1,6 билиона.

Обама полази од тога да овај проблем може да се реши само на дуги рок, а међу мерама које има у виду јесте и повећавање пореског оптерећења за „најсрећније Американце”, овдашње милионере и милијардере. То је црвена марама за републиканце, у чијем предлогу за фискално оздрављење се, напротив, предвиђа даље смањивање пореза.

Сем тога, Обама намерава да до 2023. за 400 милијарди смањи и трошкове одбране, што је такође нешто што је за опозицију „света крава”.

Америка је додуше у највећем делу своје историје имала фискалну неравнотежу – последњи пут буџетски вишак (али и шест билиона државног дуга) свом наследнику је оставио Бил Клинтон, али ово је први пут да је политички улог тако висок.

Програм који је Обама изнео опозиција је прогласила „мртворођеним”, док су либерално оријентисани медији, као што је на пример „Њујорк тајмс”, поздравили „повратак човека кога је Америка изабрала за председника”. По „Вашингтон посту”, „Обама је изнео морални став о томе шта значи бити демократа”.

Конзервативцима наклоњен „Волстрит џорнал”, у власништву Руперта Мардока, његов програм оцењује као „нову епизоду фискалне драме у Вашингтону”, с напоменом да је „исувише рано за прогнозу да ли ће се она завршити као трагедија, херојски еп или фарса”.

Милан Мишић