Podgorica, 10. marta – Optužbama da Crna Gora ne sarađuje u borbi protiv organizovanog kriminala, Srbija želi da kompromituje Crnu Goru i pokaže da ona nema pravni kapacitet da bude samostalna država, da je treba zaustaviti u tome, a ta se namera jasno prepoznaje u odnosu Srbije prema Crnoj Gori kada je u pitanju akcija „Balkanski ratnik“, tako da sada imamo zategnute političke odnose i medijski rat iz koga se može zaključiti da smo, ako ne u stvarnom, makar u verbalnom ratu, ocenio je sinoć predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović.

„Ponašanje državnih organa Srbije u ovom slučaju pokazalo je da nemamo iste ciljeve“, smatra crnogorski premijer.

„Dok je naše ponašanje u saradnji sa međunarodnim službama bilo da dobijemo dokaz i pokažemo da sumnje nisu samo sumnje već da postoji nešto, dotle se pokazalo da je cilj Srbije bio da pokaže da je Crna Gora kriminalna i da određeni pojedinci iz vlasti pružaju utočište kriminalcima koji su pobegli od organa zemalja regiona”, ocenio je u emisiji „Otvoreno” Televizije Crne Gore Đukanović.

On je rekao da ne treba zaboraviti da su oni koji su osumnjičeni da su organizatori šverca narkotika državljani Srbije, „oni koji su uhapšeni za šverc narkotika – uhapšeni su u Beogradu i Kragujevcu, a novac koji su legalizovali legalizovali su u Srbiji, a vrlo mali deo u Crnoj Gori”.

„Ne prihvatamo da se kriminalizuje Crna Gora zbog okolnosti što je neko poreklom iz Crne Gore. Ako se ta hipoteka stavlja na Crnu Goru onda se nameće zaključak da nije cilj ni Šarić, ni Stanaj, ni drugi, već nezavisnost Crne Gore”, rekao je Đukanović. „U ovakvom stavu, prepoznajem nameru da se kompromituje Crna Gora i da se pokaže da ona nema pravni kapacitet da bude samostalna država i da je treba zaustaviti u tome i da je nezavisnost bila greška, jer ona nema pravni kapacitet da preraste u jaku državu.”

Đukanović je posebno istakao da suštinski problem nije crnogorski odnos prema Kosovu, „već je suštinski problem crnogorska nezavisnost i oni se nisu pomirili sa pravom Crne Gore da donosi svoje odluke, kao što je problem i to što oni nikako ne mogu da se pomire sa tim da je Crna Gora nezavisna”.

„Drugi problem je što Srbija pretenduje na lidersku poziciju u regionu, a da bi neko bio lider mora prethodno da reši problem ratnih zločinaca, da reši da li su oni koji su počinili zločin u Srebrenici heroji ili kriminalci, a i da pokaže više umeća u razvoju odnosa sa susedima”, poručio je Đukanović.

Crnogorski premijer je ponovio da planira povlačenje sa ovog mesta pre isteka mandata, 2013. godine, ali da će „konačnu odluku o tome doneti u razgovoru sa kolegama iz vladajuće koalicije”.
„Nemam ambiciju da određujem naslednike, mada prepoznajem nekoliko osoba, iz sadašnje vladajuće koalicije, ali i van nje, koji mogu uspešno da obavljaju poslove u izvršnoj vlasti”, kazao je Đukanović ne precizirajući ko bi to mogao da bude.
On je odbacio kao neosnovane navode da je tokom razgovora sa američkim i evropskim zvaničnicima traženo njegovo povlačenje iz politike.
  „Sa mnom niko nikada nije razgovarao na taj način. Navodi o tome su deo neosnovanih opozicionih priča”, rekao je on. „Nastaviću da živim u Crnoj Gori i da se bavim drugim poslom i uživam u blagodetima onog što smo stvorili.”

Za predsednika vlade Đukanović je prvi put izabran 15. februara 1991. godine na svoj 29. rođendan, i tu dužnost je obavljao uzastopno u tri mandata, sve do 1998. godine kada je postao predsednik države.

Posle pobede na parlamentarnim izborima, Đukanović je 2003. godine ponovo izabran za premijera.

Nakon referenduma i otcepljenja Crne Gore, u oktobru 2006.godine povukao se sa funkcije na kojoj ga je tada zamenio sadašnji potpredsednik Skupštine Željko Šturanović.

Na mesto premijera ponovo se vratio 29. februara 2008. godine.

Novica Đurić