Подгорица, 10. мартa – Оптужбама да Црна Гора не сарађује у борби против организованог криминала, Србија жели да компромитује Црну Гору и покаже да она нема правни капацитет да буде самостална држава, да је треба зауставити у томе, а та се намера јасно препознаје у односу Србије према Црној Гори када је у питању акција „Балкански ратник“, тако да сада имамо затегнуте политичке односе и медијски рат из кога се може закључити да смо, ако не у стварном, макар у вербалном рату, оценио је синоћ председник Владе Црне Горе Mило Ђукановић.

„Понашање државних органа Србије у овом случају показало је да немамо исте циљеве“, сматра црногорски премијер.

„Док је наше понашање у сарадњи са међународним службама било да добијемо доказ и покажемо да сумње нису само сумње већ да постоји нешто, дотле се показало да је циљ Србије био да покаже да је Црна Гора криминална и да одређени појединци из власти пружају уточиште криминалцима који су побегли од органа земаља региона”, оценио је у емисији „Отворено” Телевизије Црне Горе Ђукановић.

Он је рекао да не треба заборавити да су они који су осумњичени да су организатори шверца наркотика држављани Србије, „они који су ухапшени за шверц наркотика – ухапшени су у Београду и Крагујевцу, а новац који су легализовали легализовали су у Србији, а врло мали део у Црној Гори”.

„Не прихватамо да се криминализује Црна Гора због околности што је неко пореклом из Црне Горе. Ако се та хипотека ставља на Црну Гору онда се намеће закључак да није циљ ни Шарић, ни Станај, ни други, већ независност Црне Горе”, рекао је Ђукановић. „У оваквом ставу, препознајем намеру да се компромитује Црна Гора и да се покаже да она нема правни капацитет да буде самостална држава и да је треба зауставити у томе и да је независност била грешка, јер она нема правни капацитет да прерасте у јаку државу.”

Ђукановић је посебно истакао да суштински проблем није црногорски однос према Косову, „већ је суштински проблем црногорска независност и они се нису помирили са правом Црне Горе да доноси своје одлуке, као што је проблем и то што они никако не могу да се помире са тим да је Црна Гора независна”.

„Други проблем је што Србија претендује на лидерску позицију у региону, а да би неко био лидер мора претходно да реши проблем ратних злочинаца, да реши да ли су они који су починили злочин у Сребреници хероји или криминалци, а и да покаже више умећа у развоју односа са суседима”, поручио је Ђукановић.

Црногорски премијер је поновио да планира повлачење са овог места пре истека мандата, 2013. године, али да ће „коначну одлуку о томе донети у разговору са колегама из владајуће коалиције”.
„Немам амбицију да одређујем наследнике, мада препознајем неколико особа, из садашње владајуће коалиције, али и ван ње, који могу успешно да обављају послове у извршној власти”, казао је Ђукановић не прецизирајући ко би то могао да буде.
Он је одбацио као неосноване наводе да је током разговора са америчким и европским званичницима тражено његово повлачење из политике.
  „Са мном нико никада није разговарао на тај начин. Наводи о томе су део неоснованих опозиционих прича”, рекао је он. „Наставићу да живим у Црној Гори и да се бавим другим послом и уживам у благодетима оног што смо створили.”

За председника владе Ђукановић је први пут изабран 15. фебруара 1991. године на свој 29. рођендан, и ту дужност је обављао узастопно у три мандата, све до 1998. године када је постао председник државе.

После победе на парламентарним изборима, Ђукановић је 2003. године поново изабран за премијера.

Након референдума и отцепљења Црне Горе, у октобру 2006.године повукао се са функције на којој га је тада заменио садашњи потпредседник Скупштине Жељко Штурановић.

На место премијера поново се вратио 29. фебруара 2008. године.

Новица Ђурић