Од нашег дописника,
Букурешт, 23. новембра – Обистиниле су се прогнозе даване за први круг веома напетих румунских председничких избора од 22. новембра. Од 12 кандидата само тројица њих изашла су на мегдан са реалним шансама да уђу у финале (6. децембра). Као што се и очекивало, у завршницу трке за председничку фотељу у палати „Котрочењ”, у којој треба да седи пет година, пласирали су се садашњи председник Трајан Басеску, који је према још увек делимичним званичним резултатима освојио 32,8 одсто гласова, и лидер социјалдемократа, садашњи председник сената Мирча Ђоана (30,16 одсто гласова).

Трећи фаворит, лидер либерала (ПНЛ) млади Крин Антонеску, од кога се доста очекивало, није успео да се знатније приближи својим главним ривалима. Њему је припало свега 20,3 одсто гласова. Ваља нагласити да је он тешко примио свој неуспех оптужујући организаторе избора и медије за „крупне манипулације”, посебно са „лажним резултатима испитивања расположења бирачког тела”.

Шта се констатује? Пре свега то да и Басеску и Ђоана за свој „етапни успех” треба да захвале политичким странкама које су стајале иза њих и које располажу веома разуђеним и добро организованим партијским апаратом. Антонескуу, одличном оратору, баш то је фалило.

Друго, да се у финалу директно сучељавају представници супротних доктрина – социјалдемократе (ПСД) и десни центар демократо-либерала (ПДЛ). Ова је чињеница крајње важна за престројавање политичких снага у другом кругу гласања. Исход тог круга зависиће од тога кога ће подржати Антонескуови либерали. Вели се овде да би било природно да они стану на страну кандидата деснице. Међутим, та је подршка под великим знаком питања пошто су се последњих пет година баш ПДЛ и ПНЛ, чији су представници једно време били заједно у Таричеануовој коалиционој влади, жестоко сукобили и растали као крвни непријатељи. Тврди се да их је завадио баш председник Басеску.

У суштини, либералима се сада додворавају оба финалиста и од тога ко им више понуди – одлучиће коме ће се они приволети 6. децембра. Предност има Ђоана, пошто је његова странка, иако у опозицији, две године (2007–2008) подржавала у парламенту мањинску либералну владу.

Други језичак на политичкој ваги, који може да утиче на резултате финала од 6. децембра, биће мађарска етничка странка (УДМР). Њен кандидат за председника румунске државе Келемен Хунор освојио је 4,4 одсто гласова, углавном румунских Мађара, који овога пута нису баш здушно изашли на биралишта. За њих је то била „туђа ствар”.

Можда је нешто јасније ка коме ће кренути пет одсто гласова које је освојио грлати националистички трибун Вадим Тудор. Он је доживео нови изборни дебакл након што новембра 2008. његова странка Велика Румунија није успела да уђе у парламент. Изјавио је да ће и даље „ићи против Басескуа”.

Основно питање које сада постављају овдашњи политички аналитичари тиче се даљег опстанка „антибасескуовог фронта” формираног последње две-три године, а у коме се налазе ПСД, ПНЛ и УДМР. Те три странке имају у парламенту скоро двотрећинску већину. Басеску покушава свим средствима да разбије тај „фронт”.

Што се тиче самог румунског бирача који и треба 6. децембра да реши ко ће бити нови шеф државе, он треба да се одлучи између две потпуно различите политичке личности. Влада мишљење да је Трајан Басеску „урођени политичар”, али да је „непоправљиви кавгаџија”. Он стално уноси немир у политички живот земље и понаша се као „потенцијални деспот”, како га је прексиноћ окарактерисао бивши председник Јон Илијеску.

За Мирчу Ђоану се тврди да је сталожена, политички добро поткована личност, да тежи компромисима који уносе равнотежу, али да је јако подложан утицају других лидера своје странке и да „не говори у своје име”.

Ваља истаћи да је јуче, истовремено са председничким изборима, овде одржан и један референдум чији је „отац” био председник Басеску. Он је Румунима предложио две популистичке теме: да подрже његов захтев да се број чланова „доњег”, представничког дома парламента скреше од 471 на 300, и то ради „уштеде”, као и то да се уведе једнодомни парламентарни систем, тј. да се укине сенат „који ради упразно”.

Овај „трик”, како га је назвао кандидат либерала Антонеску, омогућио је Басескуу, у условима приличне излазности бирача од преко 50 одсто, да се домогне другог круга гласања. За кресање броја посланичких клупа гласало је 88,8 одсто бирача, а за увођење једнодомног парламента – 77,4 одсто.

Све у свему, 20 година после децембарске револуције из 1989. и збацивања Чаушескуа, у Румунији се наставља озбиљна политичка криза (још увек влада оборени кабинет премијера Бока), накалемљена на дубоку финансијско-економску и социјалну кризу.