Украјина у недељу окреће нову страницу своје историје. Председнички избори на којима ће житељи друге по величини европске државе одлучивати да ли ће их у наредном петогодишњем мандату водити Јулија Тимошенко или Виктор Јанукович, по свим проценама, требало би да буду увод у нову, прагматичнију, политику земље. Са објективнијим сагледавањем сопствених могућности, проналажењем правих путева за разрешавање нагомиланих проблема, јаснијим дефинисањем спољноплитичких приоритета...

Постсовјетска Украјина је до сада имала три шефа државе: Леонида Кравчука (председниковао 1991-1994), Леонида Кучму (1994-2005) и Виктора Јушченка. Просто речено, Кравчук је земљу довео до независности, Кучма стабилизовао економију и политички систем. Задатак Јушченка био је да начини корак даље и Украјину доведе до прага Европске уније и НАТО-а. Прва двојица су свој посао обавили онако како је у датим околностима било могуће. Јушченко је промашио – потпуно.

Ово последње је и разлог због којег недељни избори имају озбиљну политичку тежину. Није, наиме, толико битно да ли ће у председнички кабинет ући Тимошенкова или Јанукович, колико је важно да ствари почну да се крећу унапред. Мада су оба кандидата, до пред сам дан одлуке, покушавали бираче да убеде да међу њима постоје значајније разлике, мало ко је у то убеђен. Током „наранџасте револуције”, на прелому између 2004. и 2005. када је Јушченко промовисан у првог човека у држави, Тимошенкова и Јанукович су били на супротстављеним странама. Данас, међутим, они по много чему личе једно на другога. Наравно, не стога што то стварно желе, него зато што им је маневарски простор до те мере сужен да им потезе диктирају прилике, а не политички програми и личне амбиције.

Управо стога, како процењују украјински аналитичари а преноси интернет агенција „Њусру.уа”, у случају да победи Јанукович, он ће се у политичкој сфери свакако јавно декларисати као „пријатељ Москве”, али не увек и обавезно и по питањима економије. Са друге стране Тимошенкова ће, уколико победи, играти на карту приближавања Бриселу и избегаваће јавно да чини уступке Москви. Али она је на економском плану је већ доказала да уме да нађе заједнички језик са представницима руског бизниса, посебно када је реч о енергентима. Оно што је свакако сигурно, ни Јанукович ни Тимошенкова неће следити Јушченков пут оштре конфронтације са Русијом.

Интересантно је да је у четвртак председник Јушченко потписао измене Изборног закона, предложен од стране Јануковичеве Партије региона, а којим би требало да се спрече евентуалне манипулације на бирачким местима. Досадашњи закон је, наиме, омогућавао да се у случају недоласка више од трећине чланова изборне комисије на бирачко место исто и не отвори. Досадашњи закон је, према тумачењу предлагача, омогућавао председничким кандидатима да изборе на таквим местима вештачки учине неважећим. Како је саопштено из председничког кабинета, поправка закона и укидање обавезности двотрећинског присуства чланова бирачких комисија, омогућиће да свако ко жели да искаже своју бирачку вољу то може и да обави.

Комитет украјинских бирача, међутим, управо на ове преправке закона гледа као на највећу опасност по демократичност избора. Наиме, евентуална злоупотреба нових правила довела би до нарушења баланса интереса појединачних кандидата. Сем тога, саопштава Комитет, није искључено да у комисијама дође до раскола, и да свака група сама себе прогласи легитимном.

Подсетимо на крају, у првом изборном кругу, пре три недеље, Јанукович је сакупио око 35 одсто гласова, а Тимошенкова око 25 процената. Наизглед, значајна разлика. Али у другом кругу гласови се неће расипати на оне кандидате који су већ отпали. Предстоји, дакле, директан двобој. А ту је свака рачуница могућа. Како ће реаговати бирачи остаје да се види.

Слободан Самарџија

-----------------------------------------------------------

Јушченко повлачи амбасадоре

Одлазећи председник Украјине Виктор Јушченко одлучио је да направи праву чистку међу амбасадорима које је, по украјинском уставу, сам и поставио на највише дипломатске функције. Како преносе украјински медији, реч је о најмање 11 амбасадора са службом у: Ирској, Индији, Бангладешу, Малдивима, Шри Ланки, Непалу, Ирану, Вијетнаму, Камбоџи, Малезији и Словачкој.