Од нашег сталног дописника

Брисел, 17. јуна – Ирски премијер Брајан Коуен требало би да добије на сутрашњем самиту Европске уније у Бриселу званичне гаранције за своју земљу да примена Лисабонског споразума неће дирати у права Даблина да задржи војну неутралност, сопствену пореску политику, закон о забрани абортуса, као и сигурно место за ирског комесара у будућем смањеном сазиву Европске комисије.

Са овим гаранцијама Коуен ће се најпре вратити у Даблин, где би у неколико наредних дана требало да саопшти датум понављања референдума о ратификацији Лисабона. „У зависности од успеха овонедељних разговора и закључака моћи ћемо да говоримо о референдуму, али било би неразумно ако Ирска на било који начин блокира неопходне реформе које ће ЕУ учинити ефикаснијом на светској сцени”, казао је Мајкл Мартин, ирски министар спољних послова у изјави уочи самита.

Уколико се оствари намера већине држава ЕУ, пре свих Француске и Немачке, и уколико Ирци прихвате Лисабон на поновљеном референдуму, овај акт ступио би на снагу већ 1. новембра. „То је идеалан сценарио према којем би Ирци поновили референдум крајем септембра или почетком октобра”, казао је новинарима неименовани дипломата ЕУ после овонедељних дводневних разговора министара спољних послова у Луксембургу.

Одуговлачење са одржавањем поновљеног референдума у Ирској само би додатно компликовало постојећу институционалну кризу у ЕУ, јер постоје реални изгледи да конзервативна опозиција у Великој Британији ускоро дође на власт и да, како најављују њени лидери, врати већ ратификован Лисабонски споразум на разматрање у парламент. Једини начин да се то спречи јесте да Лисабон ступи на снагу пре но што конзервативци добију изборе који ће бити одржани најкасније за годину дана. Међутим, то није једина преостала непознаница у вези са овим споразумом, јер још није пронађено решење како да гаранције које ће добити Ирци буду придодате постојећој верзији Лисабона.

Идеја према којој би то требало да буде учињено у форми протокола и убачено кроз приступни уговор наредне чланице ЕУ није више реална, јер од прикључења Хрватске ЕУ ништа неће бити у догледно време, а слично је и са Исландом. Протокол би такође морао на ратификацију у све земље ЕУ. С обзиром на то да у Чешкој и Пољској председници Вацлав Клаус и Лех Качињски (слове за евроскептике) не журе са потписом Лисабона иако су оба парламента гласала за ратификацију, у ЕУ страхују да би им протокол добро дошао за додатно одуговлачење. Алтернатива је због тога да се гаранције Даблину пруже у виду декларације, коју ће касније, када Лисабонски споразум буде ступио на снагу, Савет ЕУ накнадно придодати овом акту.

Поред Ирске чији су грађани прошле године на референдуму већински гласали против Лисабона, уговор још није ратификован и у Немачкој где се чека одлука Врховног суда о уставности Лисабонског споразума. Процедура у Немачкој требало би да буде завршена до 30. јуна, док ће председници Пољске и Чешке вероватно сачекати да поново буду пребројани ирски гласови.

И кандидатура председника Европске комисије Жозе Мануела Бароза за још један мандат скопчана је са неизвесношћу коју уноси Лисабон. Да ли новог председника треба бирати по правилима важећег Споразума из Нице, или га треба изабрати према правилима још неважећег Лисабона и даље је отворено питање, као и оно да ли званично кандидатура Бароза треба да сачека завршетак поновљеног референдума у Ирској, а можда и парламентарних избора у Немачкој. Још је нејасно ко ће с ким у коалицију у ЕП чија ће конститутивна седница бити одржана 15. јула, а такође и ко ће поред европских народних партија подржати његов избор. Социјалисти и зелени изричито су против, као и добар део либерала. Његова жеља да му мандат буде продужен одмах (захваљујући успеху деснице на тек завршеним изборима за ЕП) неће бити услишена, већ ће на предстојећем самиту лидери ЕУ само донети закључак у којем се политички слажу са његовом кандидатуром, али без временских одредница.

Владимир Јокановић