ЛУКСЕМБУРГ – Министри унутрашњих послова и правосуђа Европске уније данас у Луксембургу нису расправљали о било каквом привременом укидању слободног визног режима ЕУ за неку земљу Западног Балкана.

Закључено је да су државе Западног Балкана „оствариле одређен напредак” у примени визне либерализације с ЕУ, иако „и даље доста азиланата долази из Србије и БЈР Македоније”.

Европска комесарка за унутрашње послове Сесилија Малмстрем је нагласила да су „неке чланице ЕУ изразиле због тога забринутост”.

„Договорили смо се да се врло ускоро поново позабавимо тим питањем”, додала је она.

Малмстрем је навела да су министри унутрашњих послова и правосуђа ЕУ темељито расправљали о полугодишњем извештају Европске комисије о појачаном надзору спровођења режима путовања држављана западнобалканских земаља у „шенгенски простор” Уније без виза.

Према њеним речима, највише „лажних азиланата” долази из Македоније и Србије, углавном Рома који живе у веома тешким условима.

Комесарка је додала да је Комисија министрима дала на увид и припремљени механизам за хитно стављање ван снаге, на шест до девет месеци, слободног визног режима, у ванредним случајевима кад би прилив „лажних азиланата” и илегалних имиграната са Западног Балкана у „шенгенски простор” порастао за шетс месеци више од 50 одсто.

У полугодишњем извештају ЕК о слободном визном режиму ЕУ за Западни Балкан додаје се да је „важно што већина путника из тих земаља долази у доброј вери”, док само мали број лица, и то у преко 80 случајева Рома и етничких Албанаца, злоупотребљава ту повластицу и неосновано тражи азил.

„Лажни азиланти” махом долазе у Немачку, Шведску, Белгију и у последње време у Луксембург.

Највише их стиже с југа Србије и Македоније, али њихов број је у првим месецима ове године углавном био исти, иако и даље висок, наводи се у документу.

Такође се наглашава да земље Западног Балкана морају оснажити реформе „да би се очувала и учврстила достигнућа у дијалогу (с ЕУ) о визној либерализацији” што је битно за цео процес стабилизације и придруживања региона Унији.

Европска комисија истиче да је главни циљ укидања виза ЕУ за западнобалканске државе „остварен, а то је да се олакшају везе међу људима, поспеше могућности пословања и културна размена, као и да се људима тог региона пружи могућност да боље упознају Европску унију”.

Такође се ставља до знања да је „сасвим позитивна и свеукупна оцена примене споразума о реадмисији (земаља тог региона) с ЕУ”, а да су земље чланице Уније указале на само понеке разлоге забринутости у примени тих споразума о обавези враћања у државе порекла оних лица која злоупотребе безвизни режим или илегално бораве на територији Уније.

Власти земаља Западног Балкана су учиниле битне напоре да се очува убедљивост процеса визне либерализације, указује Европска комисија.