ЕУ је јуче појачала притисак на Грчку – епицентар најтеже финансијске кризе унутар еврозоне од 1993. године, захтевајући од Атине оштрије мере штедње и хитну објаву целовитог плана економских реформи.

„Позивам грчку владу да ових дана размотри и објави додатне мере. Опипљиви макроекономски и тржишни ризици изискују додатне мере за консолидацију”, упозорио је јуче Оли Рен, комесар ЕУ за економију у Атини.

„Грчким буџетом данас и буквално управља Брисел”, оцењује амерички „Њузвик”.

Незадовољна понуђеном грчком скицом реформи, ЕУ је у Атину јуче послала и Јиргена Старка, извршног члана управног одбора Европске централне банке са задатком да појача притисак ка даљем снижавању примања запослених у јавном сектору.

У емотивном обраћању медијима, након састанка са Реном, премијер Јоргос Папандреу позвао је „Грке и Гркиње да приступе борби за спасавање земље, без обзира на бреме и цену. Није ово само фискални проблем. Корупција и привилегије леже у срцу кризе која поприма драматичне размере”, оценио је Папандреу.

Додатно повећање ПДВ-а за два процентна поена и ново опорезивање цене бензина, нови намет на луксузну робу, укидање широко распрострањене „14. плате” запосленима у јавном и приватном сектору... неке су од додатних мера штедње о којима су јуче Рен и Старк разговарали са грчким званичницима, преноси дневник „Катимерини”. Према незваничним проценама, ове мере слиле би додатних 3,5 милијарди долара у грчки буџет. Прве синдикалне уније већ су жестоко реаговале на ове вести.

„Гласине да преговарају о укидању 14. плате довољан су разлог за рат”, запретио је јуче Јанис Панајотопулос, вођа Генералне конфедерације грчких радника (GSSE).

ЕУ је, иначе, Грчкој оставила до 16. марта да изложи домаћи план реформи којима намерава да фазно скреше рекордни буџетски дефицит (12,7 одсто) током ове године на 8,7 одсто, а до 2012. године на три процента, колико је прописани максимум унутар еврозоне.

Заокружен домаћи програм реформи, по оцени ЕУ, услов је да „бриселска фамилија” усмери, још неусаглашени, пакет финансијске помоћи Грчкој.

У међувремену, европски званичници све оштрије критикују осиромашену егејску нацију.

„Грчка мора да схвати да порески обвезници у Немачкој, Белгији или Луксембургу нису спремни да исправљају грешке грчке пореске политике. Атина мора да смањи јавну потрошњу и нађе начине да повећа своје приходе”, истакао је премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер .

Грчка овог пролећа мора да исплати око 40 милијарди евра приспелих дугова (од укупно 300 милијарди). Водећи зајмодавци Грчке – Немачка и Француска – упињу се да осмисле начине да државне банке и инвеститори купе грчке обвезнице у вредности од тридесетак милијарди евра, како би умирили зебње међународних финансијских тржишта да је Грчка несолвентна, а еврозона „начета”.

„Еврозона никада није била у овако драматичној кризи”, признала је немачка канцеларка Ангела Меркел. Премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер јуче је оштро упозорио међународне берзанске шпекуланте да престану са кладионицом да ће грчка криза ескалирати и још оборити вредност евра.

„Имамо у подруму справе за мучење, уколико буде потребно, употребићемо их ”, најавио је Јункер.

Т. Вујић