Od našeg specijalnog izveštača
Strazbur, 15. januara – Evropski parlament usvojio je danas, sa 556 glasova za i devet protiv, rezoluciju kojom se 11. jul u EU zvanično proglašava danom sećanja na žrtve masakra u Srebrenici,. Rezolucija je doneta na predlog Jelka Kacina, slovenačkog poslanika i izvestioca EP za Srbiju.

„EP ovom rezolucijom poziva Evropsku komisiju i Savet EU da na odgovarajući način obeležavaju godišnjicu akta genocida u Srebrenici i Potočarima i da pozovu sve zemlje zapadnog Balkana da i one obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici”, stoji pored ostalog u zajedničkom tekstu rezolucije. U rezoluciji se ističe se da su za najveći ratni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata, u kojem je ubijeno oko 8.000 muškaraca, najodgovorniji Ratko Mladić, Radislav Krstić i Radovan Karadžić.

Inicijator rezolucije, Kacin, kazao je za „Politiku” da je nekoliko puta obišao Srebrenicu i shvatio da ceo zapadni Balkan pati od težine tog zločina.

„Sve dok se to ne raščisti biće tih stereotipa kolektivne odgovornosti i okrivljivanja druge strane za sve i svašta, pa sam odlučio da nema druge nego da obavimo tu civilizovanu raspravu koja mora rasteretiti celu tu situaciju. Sa ženama iz Srebrenice i Žepe koje su bile ovde pre dva meseca dogovorili smo se da pripremimo ovaj tekst. Verujem da je i Srbija spremna i voljna da u svojoj skupštini raspravlja i usvoji ovu rezoluciju”, objasnio je Kacin i dodao da smatra da Srebrenica kao simbol stradanja nevinih mora ući u udžbenike i kolektivnu svest Evrope.

Parlamentarne rasprave o rezoluciji gotovo da nije bilo, ukoliko se izuzme replika bugarskog poslanika u EP Dimitra Stojanova, jer su stavovi svih partijskih grupa usaglašeni još tokom izrade zajedničkog teksta. U njemu, pored ostalog, stoji da je institucionalno obeležavanje dana sećanja najbolji način da se oda pošta žrtvama masakra i pošalje poruka budućim generacijama. Stojanov se, međutim, javio za reč i suprotno ogromnoj većini (ostalima) poslanika izneo primedbe na tekst pitajući kolege dokle će primenjivati duple standarde.

„Tekst rezolucije pred nama jeste samo polovina priče. Ne vidim ovde imena muslimana koji su izvršili zločine nad hrišćanima. Ne možemo nastaviti sa duplim standardima i praviti se da ne znamo šta se događalo”, kazao je Stojanov u sasvim kratkoj replici.

Međutim, Doris Pak, koja je ispred evropskih narodnih partija usaglašavala tekst rezolucije sa ostalim političkim grupacijama EP, smatra da ova rezolucija nikako nije uperena protiv nekog naroda, pa ni srpskog, ali jeste načinjena između ostalog zbog toga da pomogne Bosni i Hercegovini.

„Nismo verovali da je moguće da se u Evropi na kraju 20. veka dogodi takav zločin, ali dogodio se. Bila je to velika greška međunarodne zajednice koja nije bila u stanju da spreči masakr, a Srebrenica je ostala simbol ratova na Balkanu. Ova rezolucija izražava osećanja poslanika EP prema tom tragičnom događaju. Ne verujem da rezolucija može doprineti hapšenju Mladića, ali može da pomogne procesu pomirenja u BiH, jer je to zaista nužno. Zemlja je podeljena po etničkim linijama, građani nemaju podjednak osećaj šta se dogodilo, a pomirenje je teško. Napominjem da ova rezolucija nije napravljena protiv Srba, ali kao Nemica mogu da razumem da Srbi osećaju krivicu zbog onoga što se desilo u Srebrenici. Nisu svi Srbi u BiH odgovorni za zločin, ali svi imaju zajedničku prošlost svoje nacije, kao što je i Nemci imaju. Rezolucija je posvećena sećanju na žrtve i garancija je da ih nećemo zaboraviti”, rekla je Pakova.

Obrazlažući potrebu za donošenjem rezolucije o Srebrenici, Benita Ferero-Valdner, evropski komesar za spoljne poslove i politiku prema susedima, kazala je da je priznanje o tome šta se dogodilo prvi korak pomirenja.

U rezoluciji se navodi da je uzeto u obzir da je BiH sa EU letos potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao potencijalna buduća članica EU i da je puna saradnja sa Haškim tribunalom osnovni preduslov za nastavak evrointegracija na zapadnom Balkanu.

Vladimir Jokanović

-----------------------------------------------------------

Evropa se seća holokausta i terorističkih napada

Međunarodni dan sećanja na holokaust obeležava se 27. januara, u znak sećanja na datum kada je 1945. sovjetska Crvena armija oslobodila nacistički koncentracioni logor Aušvic. Odluku da se 27. januara obeležava Međunarodni dan sećanja na holokaust donela je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1. novembra 2005. Povodom Dana sećanja, tadašnji generalni sekretar Svetske organizacijeKofi Anan rekao je da je od suštinskog značaja da se ne zaboravi tragedija holokausta.

Jedanaestog marta 2004. Evropska unija smesta je reagovala kada su Madrid potresli krvavi teroristički napadi, kao i godinu i po dana kasnije, 7. jula 2005, kada se i London suočio sa istim terorističkim napadima.

Svake godine 11. marta Evropska unija obeležava Dan sećanja i iskazuje svoju solidarnost sa svim žrtvama terorizma.

S. St.

-----------------------------------------------------------

REAGOVANJA

Nataša Mićić, potpredsednik Liberalno-demokratske partije

Tužno je da je Evropski parlament doneo takvu odluku pre srpskog parlamenta s obzirom na toda je Srbija u vezi sa odgovornošću za genocid u Srebrenici. To je još jedan pokazatelj koliko živimo mimo sveta. I kao Građanski savez i kao LDP dva puta smo podnosili inicijativu da se usvoji deklaracija kojom bi se osudio zločin u Srebrenici i naravno da se pozitivno izjašnjavamo o tome što je uradio Evropski parlament. A negativno u smislu što ovde ne postoji nikakva svest o tome da je potrebno da mi to institucionalno osudimo kroz parlament.

Jelena Trivan, portparol DS-a

Naš stav je da se svi ratni zločini na svim stranama i prema svim žrtvama moraju kazniti i naravno moraju poštovati kao vid sećanja na nešto što se ne sme ponoviti. U tom smislu Srebrenica, ali i za Srbe verovatno „Oluja” ili neki drugi zločini, moraju na isti način biti tretirani, a počinioci u krivičnom smislu moraju da budu osuđeni u Haškom tribunalu i domaćem pravosuđu, ali i u istorijskom smislu.

Želim da verujem da je ovo samo početak i da Srebrenica nije jedini zločin koji će naići na tu vrstu pažnje.

Miloš Aligrudić, potpredsednik Demokratske stranke Srbije

Svi zločini koji su se vršili tokom ratnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije su za svaku osudu. Svakako da se svih žrtava treba sećati. Jedino što može eventualno da izazove neku dilemu jeste to što forsiranjem jednog stravičnog zločina ispada kao da drugi nisu ni postojali, kao da se zločini prema drugim nacionalnostima nisu dešavali od strane nekog drugog.

Borislav Pelević, član Predsedništva Srpske napredne stranke

Ako se već ustanovljava neki dan posvećen žrtvama, treba da bude posvećen podjednako i muslimanskom i srpskom narodu.

Međunarodne humanitarne organizacije nesporno su utvrdile da je u Srebrenici ubijeno 3.110 ljudi i da su oni, sa retkim izuzecima, bili muškarci-vojnici. Neki od onih koji se vode da su nestali kasnije su se pojavljivali na izbornim listama u Sarajevu i u Srebrenici, tako da se jasno vidi o kakvoj je manipulaciji reč. Niko ne govori da su pre Srebrenice snage Nasera Orića spalile 135 srpskih sela oko ovog grada i da je, prema podacima međunarodnih humanitarnih organizacija, ubijeno oko 3.500 Srba i to žena, dece i staraca.... Prema tome, ako se ustanovljava neki dan za žrtve treba da važi podjednako i za Srbe i za muslimane.

Andrej Nosov, predsednik Inicijative mladih za ljudska prava

Odluka Evropskog parlamenta je dobra jer se Evropa na taj način suočava sa sopstvenom odgovornošću za genocid u Srebrenici. S druge strane, to je bitno i za balkanske države. To je prilika za nas na Balkanu, a posebno za Srbiju, da preispitamo odnos prema svojoj kulturi sećanja. Jer ovaj dan sećanja podrazumeva i da nikada ne zaboravimo sva zlodela iz oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. A Srebrenica svakako predstavlja najmonstruozniji događaj posle Drugog svetskog rata na tlu Evrope, kaže Nosov.

J. C. – M. Č. – A. M.