Da li bih izabrala ovaj krevet/sto/televizor da ga plaćam ja, a ne poreski obveznici, pita se britanska poslanica Meri Mekarti svaki put kada kupuje nešto što će joj biti nadoknađeno novcem iz skupštinske kase. To je sprečava da se dohvati nekog luksuznog komada nameštaja i predstavlja njeno moralno opravdanje, napisala je na svom blogu u jeku afere koju štampa opisuje kao „najcrnje dane britanskog parlamenta”.

Ovakve nedoumice nije imao torijevac koji je novcem građana za 330 funti kupio drvenu kolibu za svoje imanje, a očito ni onaj koji je tražio 2.600 funti za kućni bioskop, ili 139 funti za presu za peglanje pantalona (jedna funta je 1,1 evro).

 Sada su svi na stubu srama, prinuđeni da se izvinjavaju, a neki čak vraćaju novac pošto se po novinama danima razvlače podaci o zloupotrebama očigledno manjkavog sistema nadoknade parlamentarnih troškova.

Počele su da pljušte ostavke i suspenzije.

Zamenik ministra pravde Šahid Malik povukao se sa funkcije, posramljen otkrićem da kiriju za veliku kuću plaćao samo sto funti sedmično, znatno ispod tržišne vrednosti, dok je za tri godine uzeo skoro maksimalnu naknadu za odvojeni život (66.000 funti). Sve je veći pritisak da i predsednik parlamenta Majkl Martin podnese ostavku.

Kada se u četvrtak otkrilo da je bivši ministar u Blerovoj vladi Eliot Morli tražio da mu se pokrije rata za već otplaćeni kredit za kuću u izbornoj jedinici, udruženje poreskih obveznika zatražilo je da policija istraži slučaj.

Premijer Gordon Braun, koji se dva puta za četiri dana izvinio zbog nedopustivog ponašanja predstavnika svih političkih stranaka i najavio reforme sistema, suspendovao je Morlija sa funkcije izaslanika za klimatske promene, a preti mu i izbacivanje iz stranke iako je već vratio sporni novac, piše „Tajms”.

Ovom „najgnusnijom zloupotrebom”, kako je ocenjuju mediji, zaokružena je puna sedmica otkako „Telegraf” objavljuje do tada tajne podatke. Načinom na koji je list do njih došao takođe se bavi policija, jer je zvanično trebalo da budu obelodanjeni u julu.

Tako se od prošlog četvrtka nižu priče o gramzivim poslanicima i vlasti i opozicije koji su „u skladu sa zakonom”, kako se obično brane, novcem građana popravljali kosilice za travu, stavljali podno grejanje u kupatilo, popravljali teniske terene, renovirali kuće. Trenutak nije mogao biti gori, jer zemlju ozbiljno drma ekonomska kriza, a nezaposlenost je dostigla 2,2 miliona.

Navedene zloupotrebe odnose se na naknadu za odvojeni život ili drugi dom, koja pripada poslanicima izvan Londona i obuhvata kiriju ili kreditnu ratu za drugu stambenu jedinicu i njeno potpuno opremanje i održavanje. Tako se dešavalo da su poslanici, na primer, prijavljivali jedan stan kao drugi dom i naplatili sve od zavesa do skupocenog nameštaja i bazena, da bi sledeće godine promenili mesto stanovanja i kompletno opremili novi dom. Neki od njih će kada završe mandat i prodaju stanove prilično profitirati, jer su cene nekretnina znatno skočile u međuvremenu.

Nisu retki primeri ni da su najvažniji ministri (odbrane, spoljnih poslova, finansija) koji su imali i koristili besplatan smeštaj u državnim rezidencijama, istovremeno uzimali i dodatak za drugi dom, a stanove u Londonu izdavali.

Naknadu za odvojeni život uzimaju i poslanici za Severnu Irsku, koji uopšte ne dolaze na sednice jer neće da se zakunu na odanost kraljici.

Među parlamentarcima se često čuje argument da „svi to rade” i da se ovi dopunski prihodi maksimalno koriste jer su plate male (67.000 godišnje poslanici, 143.000 ministri, što je zapadnoevropski prosek).

Premijer je priznao da su neophodne „ekstremne mere” da bi se obnovilo poljuljano poverenje javnosti u političare, ali još nije izvesno kakve. U medijima se pominje moguće povećanje plata i potpuno ukidanje naknade za odvojeni život. Govori se i o formiranju nezavisnog revizorskog tela koje će morati da odobri svaki podneti račun.

Strankama ostaje da na najmanju moguću meru smanje štetu koju im je ova afera nanela. U najgoroj situaciji su Braunovi laburisti, trenutno više od 20 procenata u zaostatku za torijevcima. Premijeru bliski ljudi kažu da nema svrhe kretati u izbornu kampanju za sledeći jun ukoliko se prednost konzervativaca do kraja godine ne smanji na jednocifrenu.

-----------------------------------------------------------

Zahtevi za nevericu

„Telegraf” je objavio i listu najbizarnijih zahteva za refundiranje troškova. Na njoj su čokoladni novogodišnji deda mraz, keks, kalup za led (sve jeftinije od jedne funte) daska za vc-šolju koju je nekada visoki funkcioner laburista Džon Preskot menjao dva puta za godinu, čišćenje jezerceta na privatnom imanju za koje je torijevac veteran uzeo 2.115 funti, popravka kosilice za travu plaćena 598 funti, 3.000 funti za popravku cevi ispod privatnog teniskog terena, 2.100 funti za kožnu fotelju za ljuljanje... – ukupno 20 stavki od kojih neke izazivaju nevericu zbog beznačajne vrednosti, a neke zbog činjenice da je poslanicima uopšte palo na pamet da, na primer, državnim novcem plate 135 funti uslugu majstora koji im je promenio sijalice.

Ministarka za turizam je tražila više od 800 funti za čišćenje kineskog tepiha, ali joj je odobreno samo 450.

Najviše smeha su izazvali računi koje je službi za obradu troškova predao ministar za imigraciju Fil Volas. Na njima su stavke poput pelena, ženskih uložaka, farbe za kosu i alkoholnih pića, što je pravilnikom sve zabranjeno. Volas je pobesneo i čak preti tužbom zbog „krađe ličnih dokumenata”. Tvrdi da je „radi veće transparentnosti” predavao i račune koje po zakonu nije morao.

-----------------------------------------------------------

A kolika je vaša plata

Laburista u gornjem domu parlamenta lord Folks, iznerviran pitanjima voditeljke Bi-Bi-Sija o „poslanicima koji rasipaju novac građana”, pitao je koliko nju plaćaju od pretplate (koju takođe daju građani).

Keri Grejsi je odgovorila da je to 92.000 funti godišnje, ali „da sama plaća telefonski račun”.

„Eto, plaćaju vas skoro dva puta više nego poslanike da uživo pričate ovakve gluposti,” odvratio je on ljutito.