Да ли бих изабрала овај кревет/сто/телевизор да га плаћам ја, а не порески обвезници, пита се британска посланица Мери Мекарти сваки пут када купује нешто што ће јој бити надокнађено новцем из скупштинске касе. То је спречава да се дохвати неког луксузног комада намештаја и представља њено морално оправдање, написала је на свом блогу у јеку афере коју штампа описује као „најцрње дане британског парламента”.

Овакве недоумице није имао торијевац који је новцем грађана за 330 фунти купио дрвену колибу за своје имање, а очито ни онај који је тражио 2.600 фунти за кућни биоскоп, или 139 фунти за пресу за пеглање панталона (једна фунта је 1,1 евро).

 Сада су сви на стубу срама, принуђени да се извињавају, а неки чак враћају новац пошто се по новинама данима развлаче подаци о злоупотребама очигледно мањкавог система надокнаде парламентарних трошкова.

Почеле су да пљуште оставке и суспензије.

Заменик министра правде Шахид Малик повукао се са функције, посрамљен открићем да кирију за велику кућу плаћао само сто фунти седмично, знатно испод тржишне вредности, док је за три године узео скоро максималну накнаду за одвојени живот (66.000 фунти). Све је већи притисак да и председник парламента Мајкл Мартин поднесе оставку.

Када се у четвртак открило да је бивши министар у Блеровој влади Елиот Морли тражио да му се покрије рата за већ отплаћени кредит за кућу у изборној јединици, удружење пореских обвезника затражило је да полиција истражи случај.

Премијер Гордон Браун, који се два пута за четири дана извинио због недопустивог понашања представника свих политичких странака и најавио реформе система, суспендовао је Морлија са функције изасланика за климатске промене, а прети му и избацивање из странке иако је већ вратио спорни новац, пише „Тајмс”.

Овом „најгнуснијом злоупотребом”, како је оцењују медији, заокружена је пуна седмица откако „Телеграф” објављује до тада тајне податке. Начином на који је лист до њих дошао такође се бави полиција, јер је званично требало да буду обелодањени у јулу.

Тако се од прошлог четвртка нижу приче о грамзивим посланицима и власти и опозиције који су „у складу са законом”, како се обично бране, новцем грађана поправљали косилице за траву, стављали подно грејање у купатило, поправљали тениске терене, реновирали куће. Тренутак није могао бити гори, јер земљу озбиљно дрма економска криза, а незапосленост је достигла 2,2 милиона.

Наведене злоупотребе односе се на накнаду за одвојени живот или други дом, која припада посланицима изван Лондона и обухвата кирију или кредитну рату за другу стамбену јединицу и њено потпуно опремање и одржавање. Тако се дешавало да су посланици, на пример, пријављивали један стан као други дом и наплатили све од завеса до скупоценог намештаја и базена, да би следеће године променили место становања и комплетно опремили нови дом. Неки од њих ће када заврше мандат и продају станове прилично профитирати, јер су цене некретнина знатно скочиле у међувремену.

Нису ретки примери ни да су најважнији министри (одбране, спољних послова, финансија) који су имали и користили бесплатан смештај у државним резиденцијама, истовремено узимали и додатак за други дом, а станове у Лондону издавали.

Накнаду за одвојени живот узимају и посланици за Северну Ирску, који уопште не долазе на седнице јер неће да се закуну на оданост краљици.

Међу парламентарцима се често чује аргумент да „сви то раде” и да се ови допунски приходи максимално користе јер су плате мале (67.000 годишње посланици, 143.000 министри, што је западноевропски просек).

Премијер је признао да су неопходне „екстремне мере” да би се обновило пољуљано поверење јавности у политичаре, али још није извесно какве. У медијима се помиње могуће повећање плата и потпуно укидање накнаде за одвојени живот. Говори се и о формирању независног ревизорског тела које ће морати да одобри сваки поднети рачун.

Странкама остаје да на најмању могућу меру смање штету коју им је ова афера нанела. У најгорој ситуацији су Браунови лабуристи, тренутно више од 20 процената у заостатку за торијевцима. Премијеру блиски људи кажу да нема сврхе кретати у изборну кампању за следећи јун уколико се предност конзервативаца до краја године не смањи на једноцифрену.

-----------------------------------------------------------

Захтеви за неверицу

„Телеграф” је објавио и листу најбизарнијих захтева за рефундирање трошкова. На њој су чоколадни новогодишњи деда мраз, кекс, калуп за лед (све јефтиније од једне фунте) даска за вц-шољу коју је некада високи функционер лабуриста Џон Прескот мењао два пута за годину, чишћење језерцета на приватном имању за које је торијевац ветеран узео 2.115 фунти, поправка косилице за траву плаћена 598 фунти, 3.000 фунти за поправку цеви испод приватног тениског терена, 2.100 фунти за кожну фотељу за љуљање... – укупно 20 ставки од којих неке изазивају неверицу због безначајне вредности, а неке због чињенице да је посланицима уопште пало на памет да, на пример, државним новцем плате 135 фунти услугу мајстора који им је променио сијалице.

Министарка за туризам је тражила више од 800 фунти за чишћење кинеског тепиха, али јој је одобрено само 450.

Највише смеха су изазвали рачуни које је служби за обраду трошкова предао министар за имиграцију Фил Волас. На њима су ставке попут пелена, женских уложака, фарбе за косу и алкохолних пића, што је правилником све забрањено. Волас је побеснео и чак прети тужбом због „крађе личних докумената”. Тврди да је „ради веће транспарентности” предавао и рачуне које по закону није морао.

-----------------------------------------------------------

А колика је ваша плата

Лабуриста у горњем дому парламента лорд Фолкс, изнервиран питањима водитељке Би-Би-Сија о „посланицима који расипају новац грађана”, питао је колико њу плаћају од претплате (коју такође дају грађани).

Кери Грејси је одговорила да је то 92.000 фунти годишње, али „да сама плаћа телефонски рачун”.

„Ето, плаћају вас скоро два пута више него посланике да уживо причате овакве глупости,” одвратио је он љутито.