Ештон: Желимо цео западни Балкан у ЕУ

Гви­до Ве­стер­ве­ле и Ке­трин Ештон (Фото АФП)

Берлин - Иран, Авганистан, стратегија НАТО и евероатланска безбедност, али и западни Балкан, биле су теме о којима су расправљали учесници Међународне конференције о безбедности, која је јуче окончала рад.

Високи представник Европске уније за спољну политику Кетрин Ештон је у Минхену рекла да Брисел жели да осигура да све земље западног Балкана буду успешне на путу интеграција у ЕУ, указујући да напредак на том путу зависи од тока реформи сваке земље.„Знамо да ми у ЕУ имамо примарну одговорност према својим суседима. То је само по себи важно, јер шири међународни кредибилитет Уније зависи од рада са суседима”, рекла је баронеса Ештон.

По Ештоновој, то значи унапређење политичких реформи западног Балкана и „обезбеђење да цео регион успе на свом путу интеграције у ЕУ”.

Праћена мирним демонстрацијама левичара и противника НАТО и глобализације, ова 46. по реду конференција, окупила је око 300 политичара и експерата из више од 40 земаља, међу којима је био и шеф српске дипломатије Вук Јеремић.

Конференција је протекла у знаку изненадног доласка иранског шефа дипломатије Манучера Мотакија, који је рекао да његова земља жели да проблем нуклеарног програма буде решен, што је, судећи према немачким медијима и политичарима, наишло на скепсу и процене да се Исламска република „игру мачке и миша”.

''Звезда'' Конференције био је, судећи према немачкој штампу, министар спољних послова Народне Републике Кине Јанг Ђијечи, чија је земља по први пут учествовала на Минхенској конференцији о сигурности.

''Пријатељски и непопустљив'', овако је штампа окарактерисала шефа кинеске дипломатије Јанга, уз оцену да је НР Кина у Минхену користила своју дипломатску шансу, пошто ни ЕУ ни Сједињене Америчке Државе на конференцију нису послале највише политичаре.

Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен, указао је да западни војни савез мора да се развије у глобални безбедносни центар и да проблеми које Алијанса има у мисији у Авганистану показују потребу тешње везе с нацијама попут Индије, НР Кине и Пакистана, пренели су медији.

Министар одбране Немачке Карл-Теодор цу Гутенберг је, међутим, био против глобалне улоге Алијансе, али се сагласио са Расмусеном да НАТО не сме бити конкуренција Уједињеним нацијама.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је, међутим, рекао да је за Русију ширење НАТО на исток неприхватљиво „Како, на пример, војници НАТО у Црном мору могу ојачати нашу безбедност?”, рекао је Лавров.

Улога НАТО у Авганистану и ситуација у тој централно- азијској земљи, је била доминантна тема.

Председник Авганистана Хамид Карзаи је рекао да се његова влада концентрише на питање преузимања одговорности за сигурност и да до 2012. треба око 300.000 полицајаца и војника да буде обучено и опремљено.

Авганистан, према председнику Карзаију, мора бити за пет година у стању да брине о својој сигурности.

''Авганистан треба да буде потпуно независтан'', рекао је Карзаи.

Међу учесницима конференције били су саветник америчког председника за безбедност Џемс Џонс, министар одбране Велике Британије Боб Ејнсворт, специјални амерички изасланик за Пакистан Ричард Холбрук и други.

Домаћини су у Минхену били немачки вицеканцелар и шеф дипломатије Гвидо Вестервеле и министар одбране Гутенберг.

Немачки медији наглашавају да је овај пут конференција одржана уз мање проминентних политичких личности, него што је то било протеклих година.

Танјуг