Од нашег сталног дописника
Брисел, 8. јуна – Партије десног центра биће и у наредних пет година најјача снага у Европском парламенту, док се левица суочила са тешким поразом, говоре неслужбени резултати синоћ завршених избора у 27 држава ЕУ који региструју и рекордно малу излазност бирача, око 43 одсто. Десно оријентисане владе добиле су подршку у Немачкој, Француској, Италији и Белгији, а истовремено је конзервативна опозиција однела победе у Великој Британији и Шпанији. Данашња предвиђања на основу непотпуних резултата гласања у ЕУ показују да ће умереним десничарима окупљеним у коалицији Европских народних партија (ППЕ) припасти 267 од 736 места у ЕП док ће коалиција левог центра (ПСЕ) добити 159. У досадашњем сазиву ЕП са 785 посланика ППЕ је имао 288, а ПСЕ 215 посланика.

Немачки социјалдемократи доживели су најгори изборни резултат (20,8 одсто) после Другог светског рата, када се рачунају сви избори, док су демохришћани канцеларке Ангеле Меркел пали за седам процената и освојили 37,8 одсто гласова. Захваљујући историјском дебаклу левичара, они су ипак прославили убедљиву победу и с оптимизмом очекују септембарске изборе за Бундестаг. Конзервативци француског председника Николе Саркозија освојили су 27,7 одсто гласова, 11 процената више него што су имали, док су социјалисти пали са 29 на 16,5 процената. Народ Италије” предвођен Силвијом Берлусконијем, упркос премијеровим скандалима постигао је најбољи резултат са 35 одсто гласова, што је ипак за седам одсто мање него што је имао. У Шпанији само две партије прешле су изборни цензус – народњаци који су узели 42,2 одсто гласова и владајући социјалисти са 38,5 одсто.

Најтежи пораз бележе владајући лабуристи у Великој Британији који су освојили свега 11 од 72 места која припадају британским посланицима у ЕП и нашли су се на трећем месту иза конзервативаца (24) и евроскептика Британске независне партије (13). Иза њих су само либерали са 10 места, што ће отежати положај и останак премијера Гордона Брауна чији кабинет потресају скандали. У Републици Ирској лоше мимо очекивања прошли су евроскептици који се залажу за коначно одбијање Лисабонског споразума и социјалисти из владајуће коалиције не освојивши ниједно посланичко место. Владајуће коалиције нису добро прошле ни у Литванији, коју разара економска криза, а тамо је место у ЕП изборио екстремни комуниста Алфред Рубикс, који се противио 1991. одвајању од СССР-а.

Британска национална партија, коју оптужују да је профашистичка, први пут ће ући у ЕП (два места), што само употпуњава укупни изборни успех крајње деснице. Њихов лидер Ник Грифин поручио је да је Британија хришћанска земља у коју ислам није добродошао. Ако се за некога може рећи да је профитирао на антиисламској политици то је Холанђанин Герт Вилдерс који је освојио четири од 25 места колико следује његовој земљи у ЕП. Вилдерс је данима највећа медијска звезда избора, јер је Холандија, супротно правилима, резултате избора саопштила у четвртак одмах после гласања, не чекајући недељу и затварање свих биралишта у ЕУ.

Екстремна десница у Мађарској (Јобик) освојила је три од 22 национална посланичка места, док је у Словачкој захваљујући излазности мањој од 20 одсто у ЕП прошла партија са антиромском политиком. У Данској су десни екстремисти освојили мало мање од 15 одсто гласова и изборили два места у ЕП. У Финској, антиемигрантска десница добила је 10 одсто гласова и место у ЕП. Успех крајње деснице није био неочекиван. ЕУ је упозоравала пре гласања да ће лоша излазност допринети добром резултату екстремиста и позивала грађане на биралишта.

Гласачи су казнили владе у неколико земаља, било левичарске или конзервативне, а главни разлог је незадовољство због тешке економске ситуације и политичких скандала широм ЕУ. У Аустрији владајући социјалдемократи пали су за 10 одсто на 23,9 одсто гласова, пали су и Зелени на мање од 10 одсто, а десница, умерена и екстремна, значајно се подигла, док је у Грчкој опозициони ПАСОК направио најбољи резултат са око 39 одсто гласова на рачун владајуће Нове демократије која ће изгубити 11 места из садашњег сазива ЕП.

У Бугарској, избори за ЕП, први на којима су учествовали наши суседи, обележени су поразом социјалиста и скандалом са куповином гласова, а три особе су ухапшене. На Малти која је бирала најмањи број посланика за ЕП (5) опозиција је однела најубедљивију победу. Лабуристи су освојили 57 одсто гласова. За разлику од већине, румунски владајући социјалисти задржали су популарност на 30 одсто, као и њихови коалициони партнери либерали, док су националисти остали испод 10 процената.

Однос снага у ЕП није ипак значајно промењен, јер огромну већину имају проевропске партије. Десни и леви центар заједно са либералима и зеленим и даље доминира, док екстремни десничари и евроскептици због малог коалиционог потенцијала тешко могу представљати удружену снагу упркос добром изборном резултату. Брисел може наставити са започетим плановима понављања референдума у Ирској и усвајања Лисабонског споразума, а од тога ће зависити и коначан мандат тек изабраног парламента и број посланика (751 по Лисабону).

-----------------------------------------------------------

Најмлађи гласачи изабрали пирате у Шведској

Гласовима 214.000 Швеђана, што је нешто више од седам одсто изашлих на изборе, у Европски парламент изабран је један посланик Пиратске партије. Реч је о партији компјутерских пирата који се поред осталог залажу за суштинску измену закона о ауторским правима и слободну размену интернет садржаја у некомерцијалне сврхе. Пирати су придобили процентуално највећи проценат гласача млађих од 30 година међу свим партијама које су изашле на изборе за ЕП.

Владимир Јокановић