Свет
Европска криза у жижи Г-20
Могућа нова улога ММФ-а у решавању дужничког кошмара у ЕУ
У јеку новог таласа глобалне привредне кризе, министри финансија Г-20 јуче на самиту у Паризу нису успели да нађу заједничку платформу за решавање горућих проблема текућег међународног економског поретка.
Има ли Европа идеју и снагу да разреши двогодишњу дужничку кризу која се са периферије еврозоне неумитно шири ка њеном центру? Како ће САД и Кина разрешити разлике у процени будуће улоге јуана у међународном пословању? Коме све прети рецесија и стагнација у 2012?... Најављена дебата о обезбеђивању „снажног, стабилног и уравнотеженог привредног раста „пала је у воду пред ескалацијом европске дужничке кризе која угрожава опоравак и привреди раст остатка света”.
Несложни Европљани ни јуче нису успели да изађу са свеобухватним спасилачким планом. Немачка канцеларка Ангела Меркел поново је инсистирала на увођењу пореза на све финансијске трансакције, чему се отворено супротстављају Вашингтон и Лондон. Све мање популарни премијер презадужене Италије Силвио Берлускони јуче је за длаку сачувао фотељу. Са 316 гласова за и 301 против, италијански парламент је изгласао поверење Берлусконијевом плану непопуларних реформи.
У јеку припрема за Г-20 који је почео вечером у Паризу, Европљани су најавили могућност драстичног отписивања грчког дуга, увећање обавезног капитала банака, јачање Европског фонда за финансијску стабилност (ЕФСФ), али и нову улогу ММФ-а у извлачењу Европе из дугова.
„Европа је свету опет остала дужна одговор на низ кључних питања”, примећује агенција Блумберг.
Да ли ће Европска централна банка стати иза јавних дугова Италије, који сада износе око 1.590 милијарди евра? Хоће ли ће Европска инвестициона банка добити нову улогу у јачању кредитних линија урушених држава? Колико новца недостаје групи од 38 водећих европских зајмодаваца које држе 419 милијарди евра обвезница презадужених чланица еврозоне... ова и друга питања забринутог остатка групације Г-20 остала су јуче у Паризу без одговора.
Очите европске финансијске и политичке напрслине и јуче су уредно наставиле да кажњавају америчке агенције за кредитни рејтинг. Агенција „Фич” срозала је трећи пут за три године кредитни рејтинг Шпаније, наводећи уз већ познате недаће растуће незапослености и нови скок приватних дугова. „Фич” је уз пут оборио рејтинг водећих британских банака (УБС, Лојд, Ројал банк ов Скотланд), уз најаву инвеститорима на опрез у пословању са француским банкама Кредит агрикол, БНП Париба, и Сосијете женерал, али и са Дојче банком и британском Барклејз банком...
Растуће расуло у финансијском систему еврозоне наговештава и податак да 66 европских банака недостаје око 220 милијарди евра за пословање по важећим стрес-стандардима.
Меркелова и Саркози су средином месеца најавили да ће 23. октобра ЕУ изаћи са дугорочним и свеобухватним планом за решавање дужничке кризе. Лидери Г-20 очекују да ће на самиту у Кану почетком новембра Европа наступити са решењем за своје финансијске недаће.
Првог дана министарског самита Г-20 у Паризу, који се завршава данас, Европа није понудила решење за своју кризу. Остаје питање да ли еврозона улази у опасан цајтнот.
Последњи коментари
Prvo, nema zaposlenja bez posla, zarade bez rada, proizvodnje bez potrosnje, ponude bez traznje, prodaje bez kupovine... , niti ekonomske krize bez njenog uzroka. Tako sada stoje stvari u globalnom drustveno-ekonomskom sistemu.
Kada je na trzistu rada manja traznja od ponude, tada ranije zaposleni postaju slobodna radna snaga (tzv. tehnoloski visak), a univerzalno i ustavno pravo na rad vise ne vredi, jer niko nije duzan da obezbedi ostvarivanje tog prava ako nema dovoljno radnih mesta.
Okrecuci se tehnici i tehnologiji - mehanizaciji, elektrifikaciji, industrijalizaciji, automatizaciji, kompjuterizaciji i robotizaciji - ne bi li nam omogucile da povecamo efikasnost i produktivnost, ustedimo na vremenu, smanjimo sopstvene napore, izborimo se sa oskudicom i zadovoljimo mnoge potrebe, zavrsavqmo na kraju kao socijalni slucajevi - nezaposleni, usamljeni i prikovani za elektricne i elektronske aparate, automate, kompjutere i robote.
Neki smatraju da je argument po kom tehnologija eliminise neke vrste poslova i stvara nezaposlenost samo delimicno tacan. Tvrde da nova tehnologija ukida niskokvalifikovane i niskoplacene poslove, a stvara visokokvalifikovane i visokoplacene poslove; da pruza ljudima visi zivotni standard i siri podrucje ekonomskih i drustvenih aktivnosti, sto dovodi direktno i indirektno do veceg stvaranja nego do ukidanja poslova. Mislim da nisu u pravu, barem ne u sadasnjem drustveno-ekonomskom poretku, u kom kapitalisti vise ne eksploatisu ljude, vec - robote.
Drugo, efikasnost svakog ekonomskog sistem mora biti takva da troskovi potrosnje (kupovna cena) mogu biti samo 10% veci od troskova proizvodnje i distribucije (trgovine). Cak je i Adam Smit znao i u "Bogatstvu naroda" napisao da kamatna stopa moze da iznosi do 5%, a profitna stopa duplo vise - najvise 10%
Evropska unija na celu sa Nemackom je bija kolovodja u razbijanju jugoslavije sa ciljem da
Srbiju i srpski narod napravi genocidnim narodom a sve to da bi mi Srbi izasli iz dvadesetog veka kao genocidan narod a ne Nemacka. Zelim im da se EU sto pre raspadne .Navijam za Grcku ,italiju, Portugal da sto pre bankrotiraju
U nekim zemljama Evrope se placa porez na robote, prema tome roboti nisu problem. I porez sve krize, slobodno se moze videti gde ljudi bolje zive, to je najbolji dokaz koji je sistem bolji.






