„Памћење се троши, па ћу морати брзо да радим”, рекао је пре неки дан вођа кубанске револуције Фидел Кастро када је пред пробраним аудиторијумом представљао своје мемоаре изашле ових дана из штампе у Хавани. У два тома на укупно хиљаду страница, Кастро евоцира своје успомене из детињства, све до краја 1958, дан пре победе револуције и свргавања диктатуре Флугенсија Батисте. Његова сећања су испричана кубанској новинарки Катјуши Бланко и забележена су у форми разговора.

Наставак мемоара, где ће описати период од 1959, откад је дошао на власт, тек треба да уследи. Уколико се аутор сећања буде осећао добро, биће то занимљиво сећање из времена хладног рата, Покрета несврстаних, сукобима са САД, сусретима са светским државницима. Најдужу владавину једног човека у новијој историји Латинске Америке и данас замагљују многе тајне.

Верује се да Кастро зна много тога што још није открио. Како је, на пример, дошло до погибије Че Геваре у Боливији, и ко га је издао. Какве су се игре плеле на самитима несврстаних и пре њих? У сваком случају, нових хиљаду страница биће за спољне и унутрашње аналитичаре занимљивије као информативно штиво, посебно што о њима лично сведочи актер многих збивања у бурној другој половини 20. века.

Кастро (86), који се због болести и операције повукао из јавног живота још 2006, редовно објављује „Рефлексије вашег компањероса” на званичном сајту власти у Хавани „Кубадебате” и у дневном листу „Гранма”, органу Комунистичке партије Кубе.

Он, како је потврдио на шесточасовном сусрету са „водећим кубанским интелектуалцима и политичарима”, помно прати светске догађаје. Страхује да ће Иран и Сирија бити нападнути, залаже се да се Аргентини врате Малвини. „Британци су их отели, јер верују да ту има нафте”, рекао је на скупу у Хавани, за архипелаг око чијег суверенитета се споре Лондон и Буенос Ајрес.

У последњој колумни коју је објавио, Фидел Кастро се диви „генијалности” Уга Чавеса. Венецуелански председник је најближи пријатељ са Кастром, кога назива својим духовним оцем. Фидел верује да ће Угу Чавесу поћи за руком да распламса револуционарни жар широм континента и да ће Латинску Америку увести у социјализам 21. века, упркос томе што је недавно окончао четврту рунду хемотерапије, због рака у стомаку.

Управо је Чавес, према изворима из Каракаса, скренуо пажњу Фиделу на могућности интернета. Обучен у спортску тренерку, Кастро је указао и на модерне технологије које могу бити „револуционарни инструмент који дозвољава да се примају и одашиљу идеје”. Кубански лидер међутим жали што интернет није довољно искоришћен за преношење и ширење социјалистичких идеја. Уместо тога, како каже, користе га САД и Европа за ширење империјалистичке пропаганде.

Први пут после четворогодишњег опоравка Фидел Кастро се појавио у јавности 2010. Од тада, сваких неколико месеци учествује на скуповима, или прима стране државнике у својој резиденцији. Ипак се верује да он и даље има пресудан утицај и да одређује идеолошки курс којим Куба иде.