Evropska sloga o novom receptu za spašavanje urušenog bankarskog sektora Španije I Italije, dogovorenom krajem prošle sedmice u Briselu, kratko je trajala. Tri dana nakon što su na samitu prošlog petka lideri EU glasali za direktnu pomoć spasilačkih fondova Evrope oslabljenim bankama Španije o Italije, dve od četiri članice evrozone za vrhunskim kreditnim rejtingom –  Finska i Holandija – već su promenile mišljenje.

„Finska je među članicama evrozone koje se protive kupovini obveznica na sekundarnom tržištu – pogodnosti koja je odobrena Španiji i Italiji radi snižavanja cene njihovog zaduživanja na berzama. Helsinki će blokirati odluku da se Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM)  umesto sa državama kao partnerima upusti u direktnu trgovinu sa oslabljenim bankama periferije. To nije efikasan način za stabilizovanje finansijskog tržišta”, najavio je finski premijer Jurki Katainen u ponedeljak državnom parlamentu u Helsinkiju.

I Mark Rute, premijer tehničke vlade Holandije, upozorio je državni parlament u Hagu da dogovor iz Brisela ima male šanse da bude sproveden.

„Sporazum zahteva osim jako mnogo novca i saglasnost svih da se ESM instrument stvarno i aktivira. Holandija tek treba sa tako nečim da se složi”, naglasio je Rute.

„Najavom protivljenja Finske i Holandije mogućnost da fond ESM deluje na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti  već je blokirana”, navodi se u izveštaju predočenom finskom parlamentu, koji prenosi „EU obzerver”.

Ipak se nastavlja bitka za sprovođenje briselskog dogovora, koji je široko proglašen kao trijumf „latinskog bloka” nad tvrdim finansijskim zahtevima Berlina za obuzdavanje dužničke krize. Razrada detalja sporazuma evrozone o „fleksibilnom i efikasnom korišćenju sredstava spasilačkih fondova” tema je sednice ministara finansija monetarne unije zakazane za 9. jul. U međuvremenu, Evropska komisija naglašava da za sprovođenje briselskog dogovora za direktnu pomoć španskim i italijanskim bankama ne mora biti postignuta „jednoglasna saglasnost svih osnivača ESM”.

Naime, pet članova Povelje o osnivanju ESM (14–18) preciziraju da se u slučaju procene o „ugroženosti evrozone”  odluke o korišćenju njegovih raspoloživih sredstava mogu donositi većinom od 85 odsto glasova osnivača.

Da li finansijske nedaće Španije i Italije egzistencijalno ugrožavaju monetarnu uniju EU, tek će odlučivati osnivači Evropskog stabilizacionog mehanizma – trajnog spasilačkog fonda koji još ne funkcioniše. U kasi postojećeg Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) i budućeg Evropskog stabilizacionog mehanizma već nema dovoljno novca za sve ugrožene.

Nakon javnog otpora Finske i Holandije tek dogovorenom receptu za pomoć španskim i italijanskim bankama, dalji tok rvanja evrozone sa dužničkom krizom ponovo je neizvestan.

Iako Finska i Holandija doprinose tek 7,5 odsto novca u kasu ESM,  odvojene najave Helsinkija i Haga da neće ratifikovati postignuti spasilački sporazum  oborile su juče vrednost evra, ali i vrednost nemačkih dugoročnih državnih obveznica.

T. Vujić