Фолкер Рије зове Русију у НАТО

Западна војна алијанса, у облику у којем сада делује, није способна да се носи са задацима који пред њом стоје. Зато јој је потребан помоћ Русије, сматра бивши немачки министар одбране Фолкер Рије. У ауторском тексту објављеном у немачком часопису „Шпигл“ Рије наводи да би НАТО морао да позове Русију у своје редове како би се заједнички ефикасно борили против опасности која прети – из Азије.

У садашњем многополарном свету неопходно је обезбедити противтежу политичкој, економској и стратешкој динамици највећих азијских држава. Али без учешћа Русије тај задатак, једноставно, није могуће испунити, сматра бивши министар који је за своје ставове обезбедио подршку бившег председавајућег војног комитета НАТО-а – Клауса Нојмана, бившег угледног дипломате – Франка Елба и, такође бившег, начелника Штаба за планирање у немачком министарству одбране – Улриха Вајсера.

Према мишљењу Ријеа, НАТО мора да се трансформише у „стратешки блок три центра утицаја – САД, Европе и Русије“. За то, по мишљењу бившег министра, не постоји ниједна препрека, пошто се све три наведене стране суочавају са једнаким и заједничким изазовима. Уколико алијанса жели да оправда своју функцију „основног форума“ мора да створи услове и спроведе неопходне институционалне промене. Са своје стране, Русија је, такође, дужна да буде спремна да на себе преузме обавезе које носи чланство у НАТО, али као „једнака с једнакима“, напомиње Рије. Тренутно НАТО и Русија сарађују само у оквирима заједничког савета у којем Русија има право гласа по свим питањима сем оних која се односе на колективну безбедност држава чланица и пријема нових држава.

О потреби подизања односа између НАТО-а и Русије на прави партнерски ниво говорио је у фебруару 2010. и бивши генерални секретар алијансе Џорџ Робертсон, подсећа интернет агенција „Њузру“. Према Робертсону, сви неспоразуми и оптужбе које редовно циркулишу на релацији Брисел–Москва имају тек формални карактер. Бивши генсек је том приликом нагласио и да деловање НАТО-а не представља никакву опасност по Русију. С тим у вези он је недавно објављену нову руску војну доктрину назвао „само парчетом папира“.

По Робертсону, НАТО и Русија се суочавају са истоветним претњама попут: међународног тероризма, организованог криминала, религиозног екстремизма, ширења оружја за масовно уништење... То је била тема разговора и прошлог месеца када је у Москви боравила група експерата НАТО-а.

Проблеми у сарадњи НАТО-а и Русије, објективно, вуку корене из доба „хладног рата“, и ма колико се обе стране у појединим тренуцима трудиле да превазиђу анимозитет из прошлости то, углавном, не функционише. Основни разлог свакако је упорно настојање алијансе да се што више рашири на европском континенту и дође до самих руских граница, што у Москви сматрају директном претњом. Сем тога, према руским аналитичарима, НАТО више делује као војна испостава САД у Европи него као савез заснован на потпуној једнакости. Управо стога поједине чланице отворено негодују због ратова у које је НАТО укључен, а за које се све више испоставља да су, у ствари – амерички.

Стални представник Русије у алијанси – Дмитриј Рогозин – недавно је изјавио да учлањење његове земље у НАТО долази у обзир једино у случају да ова војна структура функционише на апсолутној једнакости свих њених чланица. У ситуацију и којој је главна команда, суштински, у Вашингтону а не у Бриселу, услова за чланство Русије, једноставно, нема, сматра Рогозин.

Додајмо и да је Русија последњих година развила веома јако стратешко партнерство управо са земљама у Азији, посебно са Кином. Уосталом, и сама је азијска држава и све што се дешава на овом узбурканом континенту директно је погађа. Тако посматрано, учлањење у западни војни савез, који на азијске државе гледа као на противнике, у приличном је нескладу са садашњим настојањима Москве да путем политичких и економских контаката додатно ојача свој утицај на том континенту.