Док чека суђење затворен у њујоршком луксузном стану, некад најјачи кандидат француских социјалиста и, по свим априлским анкетама, могући победник на председничким изборима 2012. скраћује време играјући бескрајне партије шаха преко свог ајпеда. Доминик Строс-Кан неће бити у Француској још дуго, а камоли данас, када социјалисти почињу трку за избор свог страначког кандидата који ће се 2012. супротставити Николи Саркозију на председничким изборима.

Уместо њега за статус социјалистичког председничког кандидата надметаће се троје кандидата који у свету па ни на домаћем терену немају ни изблиза толику популарност какву је имао ДСК док му због хотелског инцидента политичка каријера није преко ноћи затрта.

По садашњим анкетама највеће шансе да у октобру победи страначке колегинице има педесетседмогодишњи Франсоа Оланд, посланик и бивши генерални секретар Партије социјалиста (1998–2008). Некадашњи муж Сеголен Роајал, коју је напустио усред претходне председничке кампање када је она изгубила од Николе Саркозија, важи за умереног, скромног добричину, приврженог бази, али му фали државничко искуство и на међународној и на домаћој политичкој сцени. За разлику од њега, који никад није био ни министар, ривалка Мартин Обри (61), актуелна шефица партије, била је министарка за социјална питања у влади Лионела Жоспена, да би од 1997. обављала дужност премијера, одакле је отишла када је постала градоначелница Лила. Французи је по лепом памте, јер је заслужна за закон о скраћивању радне недеље са 39 на 35 радних сати. Ваљда им је јасно да су у оваквим временима слични трендови потпуно у нескладу са оним што се тражи из Брисела, па кћи Жака Делора, некадашњег министра финансија у Митерановој влади, по анкетама ужива мању подршку од Оланда. Али оба кандидата боље стоје од садашњег председника Николе Саркозија, и када би данас били избори и један и други би га победили.

За сада најмање шанси има Сеголен Роајал, сва испитивања јавног мњења указују да доста заостаје и за својим бившим мужем и за Обријевом са којом је у дугогодишњој завади. Али француски медији указују да не треба занемаривати њену осведочену борбеност. До октобра, када на изборе за кандидата социјалистичке партије могу да изађу сви Французи који симпатишу левицу, има још доста времена. Оланд већ обилази земљу, Обри почиње кампању данас у Лилу, а сви се труде да се што пре заборави скандал са дојучерашњим фаворитом који је само за свог адвоката истресао пет милиона долара, суму од које се Французима са просечном платом од 1.500 евра врти у глави.

И без Строс-Кана, постоји шанса да Француска први пут после Митерана добије социјалисту за председника, оцењују аналитичари. Да би се то десило данас када Европа већином гласа за десницу, он мора бити само незнатно лево од центра, баш као Оланд, и не сме имати никакву велику флеку у свом понашању. Нити ће Француска толерисати другог ДСК, чији је раскалашни стил живота сувише одскакао од кризних времена која још нису прошла.