Имате ли неки други предлог, питао је пре два дана Никола Саркози, док јавност жустро дебатује какве ће последице по национални интерес имати новооснована француско-немачка осовина. Нико не заборавља историју, али Саркози се позива на нове европске идеале, који би, како тврди, без евра били потпуно изиграни.

Самит у Бриселу 9. децембра, када су се чланице ЕУ изузев Британије сложиле да треба изменити европске уговоре како би се постигла већа буџетска дисциплина, плод је француско-немачког компромиса. То не спори ни Саркози коме над главом виси претња о губитку кредитног рејтинга, после чега би, како је и сам признао, био „готов”.

Економски суверенитет Париза није угрожен, напротив. Свака земља посебно ће примењивати мере, али тек пошто „златно правило” о буџетској дисциплини унесу као амандман у националне уставе.

Ту и лежи замка за Саркозија, из које је тешко изаћи „читав”, пре председничких избора у мају. Социјалисти, који се надају да ће се њихов кандидат за председника Франсоа Оланд уместо Саркозија уселити у Јелисејску палату, не желе у парламенту да гласају за предлог произашао из учесталог дружења Саркозија и Ангеле Меркел. А без њих златно правило је мртав договор у Бриселу.

Ако би се којим чудом француски парламентарци одлучили да договор у Бриселу изгласају двотрећинском већином, примена овог дисциплинског акта морала би бити одложена до лета, јер нема начина да се прескочи утврђена процедура.

Мало је познато да француски социјалисти у потпуности одбацују договор који је постигнут уз притисак њиховог председника и немачке канцеларке.

„Сем драстичног стезања каиша и још чвршћих мера штедње, не зна се шта заправо садржи овај споразум”, рекао је пре неки дан портпарол Оланда.

„Не само да је непостојећи већ је такозваним споразумом заборављено на економски раст”, кажу француски социјалисти. „Ми хоћемо другачију врсту политике.”

У све те компликације, уплела се и стално тињајућа германофобија. Довољно је само погледати како се колоквијално зове савезништво између лидера Француске и Немачке па схватити ко ту носи панталоне, коментарише се у Паризу. У дуету „Меркози”, прво место дато је канцеларки Меркел, док француски председник као неко дете у шпилхознама каска за њом, како их и приказују на многобројним карикатурама у париским медијима.

Чује се чак и да је Саркози „капитулирао” и да то нема никакве везе са официјелним париским термином о новој „француско-немачкој осовини”. То је већ превише, рекао је „Монду” Саркози и такав речник назвао ратнохушкачким.

Француска и Немачка, по његовом тумачењу историје, имале су период сукоба који је трајао 70 година, али су после тога имали исто тако 70 година мира. У какав нови круг да уђе Француска данас када су и једна и друга земља део велике европске породице? Свакако не у период конфронтације, каже Саркози. Али ни у капитулацију, кажу неки од његових противника.

Већини је изгледа јасно ко ће бити председник Француске следећег лета. Уколико евро опстане, Саркози ће моћи да рачуна на обновљени мандат, Французи ће му опростити и што је зарад чврстог новца проводио дане и ноћи са немачком канцеларком. Али ако евро настави да се љуља, онда може да потпише капитулацију и са бирачима.