Nikola Sarkozi zauvek se „oprašta od politike”, kako je potvrdio pre dva dana na zatvorenom sastanku sa čelnicima Unije za narodni pokret koju kao razjedinjenu partiju desnog centra tek očekuju teški dani. Odlazeći predsednik nije im obezbedio „svetlu” budućnost.

Naprotiv. Prisvajajući retoriku ekstremne desnice, kako bi za drugi krug pridobio birače Marin le Pen, kolateralno je oštetio svoje partijske saborce. Mnogi su, ne želeći da se poistovećuju sa ksenofobičnom antievropskom desnicom, prebegli u poslednjem trenutku i glasali za socijalistu Fransoa Olanda.

Drugi su se utopili u Nacionalni front, pa bi sada Marin le Pen mogla da preuzme vođstvo i nad umerenom desnicom. Teško da će Sarkozijeva stranka moći da se sabere do desetog juna, kada se održavaju parlamentarni izbori. A Marin le Pen, koja je kao čelnica Nacionalnog fronta u prvom krugu dobila zaprepašćujućih 18 odsto, može da računa na još snažniju podršku miliona nezadovoljnih Francuza.

Čim se iseli iz Jelisejske palate, Sarkozi će početi da vodi porodični život, na radost njegove supruge Karle Bruni. Ona je, tvrdi odlazeći predsednik, bila zabrinuta za zdravlje svog „hiperaktivnog” muža. Njihovi bliski prijatelji međutim strahuju da će Sarkoziju „razvod od politike” teže pasti nego kada se rastajao od svoje bivše supruge odmah posle inauguracije 2007. Francuzi mu još pamte kako je, da bi se utešio, zbog tada neverne prve dame, otišao na višednevno krstarenje jednom od najluksuznijih jahti na Mediteranu. Ona ga je ipak ostavila, ali Francuzi tada nisu.

Kriza je uticala da jedanaest predsednika i premijera zemalja evrozone padnu na izborima, ali Sarkozi je dobio i mnoge druge minuse od svojih zemljaka.

Zašto im se toliko zamerio da je postao prvi, posle Valerija Žiskara d’Estena, koji nije uspeo da osvoji drugi mandat?

Francuski mediji, sa kojim je mnogo ratovao, sabiraju sada njegove mane. Najviše mu je zamereno što nema stila. Svoju sklonost ka raskalašnom životu pokazao je već na „pobedničkoj večeri” 2007. Organizovao ju je na Jelisejskim poljima, u jednom od najelitnijih restorana, a zvanice su bili industrijalci i medijski eksponirani sumnjivi biznismeni. Odmah potom otišao je na krstarenje. U legendu je ušao još tih prvih dana njegov ručni sat od 55.000 evra, a predsedničku platu sam je sebi podigao za 179 odsto. Sarkozi je odluku o sopstvenoj povišici pravdao svojim učinkom. Kao što dobri menadžeri koji puno rade zaslužuju dobru naknadu, tako treba i predsednici. Od tada je stekao naziv „bling-bling”, što je pogrdna onomatopeja za one koji vole da zveckaju zlatnim lancima.

Odmah potom pokazao je da nema stila, kada je prvi prijem u predsedničkoj palati pretvorio u kampanju da zaustavi svoju bivšu ženu koja je rešila da ga napusti. Još se tabloidi nisu smirili ni zbog odlaska Sesilije, a u Jelisejske dvore već je uletela prelepa Karla Bruni sa svojom biografijom u kojoj figurira čak i Mik Džeger.

Ali možda bi i razumeli Sarkozijeve ljubavne jade i euforije da nije tog njegovog nezgodnog karaktera. Kao ministru policije, prethodno mu se tolerisalo što je oštar na jeziku. Ali predsedniku takav jezik ne dolikuje. Umeo je u javnosti da odbrusi sagovorniku kad plane: „Gubi mi se” ili „Zaveži, ništarijo”.

Sam je sebi stvorio mnoge neprijatelje. Kad bi mu dobronamerno zamerili nešto, prijatelji su bili uklanjani. Bivši direktor „Pari mača” tvrdi da je smenjen sa tog položaja zato što je ovaj nedeljnik objavio detalje romantične veze Sarkozijeve bivše žene sa njenim sadašnjim mužem. Ali najviše je uvredio bivšeg predsednika Žaka Širaka, pod čijim je šinjelom izrastao u političara. Širak ga sada otvoreno zove izdajnikom.

Sarkozi je najmanje umeo da se rve sa medijima. Računao je na medijske barone koje je sakupio još na pobedničkoj večeri, ali nije obraćao pažnju na „sitne novinare” koji u Francuskoj još drže do nezavisnosti. „Okovani patak”, najugledniji nezavisni nedeljnik u zemlji, optužio ga je (2010) da je pokušao da ugradi prisluškivače u njihovu redakciju. Kasnije su se reporteri „Monda” žalili da je, služeći se vezama u policiji, prisluškivao njihove telefone. Od Sarkozija su se vrlo brzo ohladili čak i desnici naklonjeni mediji.

I sve je to rezultiralo da je pobedio Fransoa Oland, ličnost za koga kažu da je sušta suprotnost odlazećem predsedniku.