Od našeg dopisnika
Bijeljina– Danas se navršava sedamnaest godina od stravičnog stradanja vojnika nekadašnje JNA, koji su ubijeni prilikom povlačenja iz Tuzle. Tačan broj masakriranih15.maja 1992.godine još nije utvrđen,a pretpostavlja se da je ubijeno oko dvesta nenaoružanih vojnika.Uprkos obimnoj dokumentaciji koju suvlasti Republike Srpske dostavile pravosudnim institucijama BiH –za ovaj zločin još niko nije odgovarao.U Beogradu je u toku postupak protiv Ilije Jurišića, nekadašnjeg načelnika Javne bezbednosti u Tuzli,a pre nekoliko dana Sud BiH potvrdio je optužnicu protiv Izeta Smajića.U optužnici se navodi da je Smajić tog dana prišao vojniku Radovanu Krstiću, koji je ranjen bespomoćno ležao, stavio mu pištolj u usta i pucao.

Radovan Krstić, u to vreme vojnik na redovnom odsluženju vojnog roka, kaže da mu je teško da komentariše podizanje optužnice protiv Smajića.Svedočio je u više navrata,davao iskaze domaćim istražiocima i istražiocima Haškog tribunala.„Ne znam šta se tako dugo čeka”, kaže Radovan čija priča na najslikovitiji način svedoči o paklu u Tuzli.

„Kada smo krenuli da napuštamo kasarnu,u Tuzli je bila tišina, gotovo neverovatna.Onda je odjeknuo samo jedan hitac, valjda je to bio znak za napad, i počeo je pakao.Vozač kamiona i ja smo ranjeni, ali je on nekako uspeo da nas doveze do naselja Slavinovići. Tamo je izgubio kontrolu i ispalismo iz kamiona.Dok sam ležao, pojavili su se neki njihovi vojnici.Jedan od njih mi je seo na grudi i pitao gde mi je puška.Kada sam rekao da je nemam,pogledao me je i rekao: ’Nemaš, a?’Izvukao je pištolj,ugurao mi cev u usta i pucao.Izgubio sam svest,a probudio sam se tek kasnije u tuzlanskoj bolnici“,priča Radovan.

Povlačenje vojnika JNA bilo je dogovoreno sa tadašnjih tuzlanskim vlastima, a kolonu JNA napali su pripadnici Teritorijalne odbrane i tzv. Patriotske lige BiH. Prema izjavama učesnika događaja,napad na kolonu u Tuzli počeo je pucnjavom sa okolnih zgrada.Prema tim svedočenjima,snajperisti su bili raspoređeni duž dogovorene linije povlačenja.Prvosu pucali i ubijali vozače vojnih vozila, tako zaustavljali vozila,a potom su pucali na vojnike.

Ceo ovaj događaj direktno je prenosila lokalna televizijana čijim snimcima se vide eksplozije i vozila u plamenu. Snimci tog događaja dostavljeni su Haškom tribunalu, koji je pre pet godina pravosudnim institucijama BiH dostavio odgovor na dokumentaciju koju su poslale vlasti Republike Srpske i Srbije i saglasnost za vođenje istrage protiv više lica, tadašnjih tuzlanskih funkcionera. Niko odovih ljudi nije prihvatio bilo kakvu odgovornost za stradanje vojnika.

U jednom od svojih javnih nastupa,tadašnji predsednik Izvršnog odbora u Tuzli Sead Avdić rekao je da niko nema pravo da taj događajnazove zločinom sve dok Sud BiH ne donese presudu. On kaže da je reč o tragičnom oružanom incidentu. „Tek kada je pucano iz kolone,usledila je naredba ’na vatru, uzvrati vatrom’“,tvrdi Avdić.

Tadašnji komandant tuzlanske kasarne Mile Dubajić,u jednom od svojih retkih javnih nastupa,međutim,odbacuje tvrdnje da su vojnici iz kolone isprovocirali sukob.

„To je zaista suludo.Znali smoda ćemo biti pobijeni ako dođe do sukoba na dogovorenoj maršruti povlačenja.Kretali smo se ulicom,a sa obe naše stranebile su zgrade.S naše strane nije bilo pucanja, niti provokacija.Izdao sam jasna naređenja o uslovima transporta,a uslove za izlazak kolone lično sam dogovorio sa predstavnicima lokalnih vlasti”, kazao je tada pukovnik Dubajić.

Do sada su identifikovani posmrtni ostaci oko stotinu vojnika.Malo koji skelet je pronađen ceo.To je gomila ugljenisanih i nagorelih ostataka pohranjenih u Spomen-kosturnici u Bijeljini.Većina ih ne potiče odavde,ali članovi njihovih porodica nisu imali snage da odnesu jednu ili dve kosti svojih najmilijih i sahrane ih u rodnom kraju. Ogromnu tugu i gorčinu nadjačava samo još veća neverica što još niko nije odgovarao za ovaj stravičan zločin.

Suzana Rađen-Todorić