Od našeg dopisnika
Atina, 24.  februara  –  Grčka se izolovala od celog sveta! Nema vazdušnog i pomorskog saobraćaja, vozova, autobusa... Nema informativnih emisija na radiju i TV, nema agencijskih vesti, bolnice rade smanjenim kapacitetom, škole su zatvorene, javne i državne ustanove, takođe... Dvadesetčetvoročasovni generalni štrajk, koji su pokrenule dve najveće sindikalne organizacije u zemlji, obuhvatio je između dva i tri miliona zaposlenih u privatnom i javnom sektoru.

„Grčki narod zna da je finansijska i celokupna ekonomska situacija zemlje teža nego ikada do sada, ali radnici smatraju da mere vlade nisu poštene. Na ulice i, uopšte, na štrajk izlazimo jer zahtevamo da se teret problema i restriktivnih mera ravnomerno podeli, da zaposleni i penzioneri ne budu jedini koji će platiti cenu krize koju nisu stvorili”, kaže Janis Panagopulos, prvi čovek GSEE, sindikata privatnog sektora.

Atina je danas bez javnog transporta. Hiljade ljudi izašle su na mitinge organizovane u centru grada u znak neslaganja sa merama štednje na koje je vlada primorana kako bi se ispunili zahtevi EU i deficit budžeta bitno smanjio, već tokom ove godine. Međutim, iako je još uvek rano praviti zaključke, današnji štrajk je, kada je reč o izlasku na ulice, i svojevrsna provera podrške radnika sindikatima... Naime, iz dana u dan raste procenat onih koji smatraju da u ovako teškom trenutku kada Grčka treba da se izvuče iz najteže posleratne finansijske krize, nema opravdanja za štrajkove i podrivanje napora koje preduzima vlada premijera Papandreua. Čak 75,8 posto Grka smatra da sindikati treba da pokažu uzdržanost do kraja krize.

Utoliko pre što u Atini od početka nedelje borave eksperti Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda koji analiziraju efektivnost vladinih mera za smanjenje budžetskog deficita. Naime, do 15. marta Atina treba da predoči konkretne mere smanjenja deficita bar za četiri posto. Premijer Papandreu i pored sveg nezadovoljstva nacije zna da nema drugog puta sem povećanja PDV sa 19 na 21 posto, što će doneti priliv od dve milijarde evra... Zatim, povećanja poreza na energente na čemu bi se prikupila još milijarda... Povećanjem poreza na luksuznu robu, skupe automobile, bankarske ekstraprofite obezbedila bi se značajna novčana sredstva. Zatim sledi kresanja plata za deset odsto u državnom sektoru i celih dvadeset procenata onima koji imaju ekstravisoka primanja. Brisel konstantno preti zavođenjem discipline i kažnjavanjem Atine koja je spremna na saradnju ali nikako ne i na – tutorstvo. Uostalom, od evropskih priča o podršci Grčkoj na kraju je malo ostalo. Evropski zvaničnici su pod pritiskom javnog mnjenja u sopstvenim zemljama reterirali i još nisu uspeli da definišu mehanizme navodne podrške i pomoći Grčkoj.

Upravo zato dok se u Atini nalazi tzv. Komisija za kontrolu Pakta stabilnosti i rasta grčke ekonomije, premijer Papandreu je još jednom istakao da je osnova grčke pozicija u političkoj, a ne u ekonomskoj podršci Evrope. U intervjuu Bi-Bi-Siju, Papandreu je jasno stavio do znanja da na putu smanjenja državnog duga, Grčka od svojih evropskih partnera očekuje razumevanje: „Dajte nam vreme, dajte nam političku podršku da dokažemo da smo u stanju da i dalje budemo partneri, da nam se može verovati!”, rekao je premijer. On je naglasio da, bez obzira na demonstracije i svakodnevne štrajkove, njegova vlada namerava da istraje u borbi za izlazak iz krize jer, u suštini, iz dana u dan sve veći procenat nacije shvata da je to jedini način.

Objašnjavajući pojam političke podrške koju Grčka očekuje od ostalog dela Evrope, Papandreu je naglasio da to znači mogućnost da Atina dobija kredite pod uslovima pod kojim ih dobijaju i ostale evropske zemlje. On je pojasnio da je Grčkoj neophodno da u ovoj godini na međunarodnom tržištu kapitala dobije kredite od 53 milijarde evra pod povoljnim uslovima. U međuvremenu, međunarodna agencija Fič snizila je rejting četiri vodeće grčke banke: Nacionalne banke, Alfa banke, EFG Eurobank Ergasias i Pireus banke.

Zabrinjavaju turističke prognoze za narednu godinu jer se očekuje da će dohodak jedne od najvažnijih privrednih grana, koji čini čak petinu privrede Grčke, bitno opasti, da će biti izgubljeni milioni evra zbog manjeg interesovanje gostiju. Između ostalog, predsednik Federacije hotelijera Atine i Atike Janis Recos je upozorio da će se povećanje PDV-a katastrofalno odraziti na cene i ukupan hotelski biznis.

Jedino će, izgleda, na grčkom nebu i u avioprevozu biti više reda. Naime, glavni akcionari aviokompanija „Egean erlajns” i „Olimpik er” su se početkom nedelje dogovorili o objedinjavanju. Avioni nove kompanije, a njih je ukupno 64, počeće već u oktobru ove godine da lete kao „Olimpik er” – i to na 65 unutrašnjih i 41 međunarodnom letu.

Naravno, sve to pod uslovom da ne bude generalnih štrajkova kao što je ovaj današnji zbog kojeg nijedan avion nije poleteo iz Grčke, niti je u nju sleteo.

Jasmina Pavlović-Stamenić