Од нашег дописника
Атина, 24.  фебруара  –  Грчка се изоловала од целог света! Нема ваздушног и поморског саобраћаја, возова, аутобуса... Нема информативних емисија на радију и ТВ, нема агенцијских вести, болнице раде смањеним капацитетом, школе су затворене, јавне и државне установе, такође... Двадесетчетворочасовни генерални штрајк, који су покренуле две највеће синдикалне организације у земљи, обухватио је између два и три милиона запослених у приватном и јавном сектору.

„Грчки народ зна да је финансијска и целокупна економска ситуација земље тежа него икада до сада, али радници сматрају да мере владе нису поштене. На улице и, уопште, на штрајк излазимо јер захтевамо да се терет проблема и рестриктивних мера равномерно подели, да запослени и пензионери не буду једини који ће платити цену кризе коју нису створили”, каже Јанис Панагопулос, први човек ГСЕЕ, синдиката приватног сектора.

Атина је данас без јавног транспорта. Хиљаде људи изашле су на митинге организоване у центру града у знак неслагања са мерама штедње на које је влада приморана како би се испунили захтеви ЕУ и дефицит буџета битно смањио, већ током ове године. Међутим, иако је још увек рано правити закључке, данашњи штрајк је, када је реч о изласку на улице, и својеврсна провера подршке радника синдикатима... Наиме, из дана у дан расте проценат оних који сматрају да у овако тешком тренутку када Грчка треба да се извуче из најтеже послератне финансијске кризе, нема оправдања за штрајкове и подривање напора које предузима влада премијера Папандреуа. Чак 75,8 посто Грка сматра да синдикати треба да покажу уздржаност до краја кризе.

Утолико пре што у Атини од почетка недеље бораве експерти Европске комисије, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда који анализирају ефективност владиних мера за смањење буџетског дефицита. Наиме, до 15. марта Атина треба да предочи конкретне мере смањења дефицита бар за четири посто. Премијер Папандреу и поред свег незадовољства нације зна да нема другог пута сем повећања ПДВ са 19 на 21 посто, што ће донети прилив од две милијарде евра... Затим, повећања пореза на енергенте на чему би се прикупила још милијарда... Повећањем пореза на луксузну робу, скупе аутомобиле, банкарске екстрапрофите обезбедила би се значајна новчана средства. Затим следи кресања плата за десет одсто у државном сектору и целих двадесет процената онима који имају екстрависока примања. Брисел константно прети завођењем дисциплине и кажњавањем Атине која је спремна на сарадњу али никако не и на – туторство. Уосталом, од европских прича о подршци Грчкој на крају је мало остало. Европски званичници су под притиском јавног мњења у сопственим земљама ретерирали и још нису успели да дефинишу механизме наводне подршке и помоћи Грчкој.

Управо зато док се у Атини налази тзв. Комисија за контролу Пакта стабилности и раста грчке економије, премијер Папандреу је још једном истакао да је основа грчке позиција у политичкој, а не у економској подршци Европе. У интервјуу Би-Би-Сију, Папандреу је јасно ставио до знања да на путу смањења државног дуга, Грчка од својих европских партнера очекује разумевање: „Дајте нам време, дајте нам политичку подршку да докажемо да смо у стању да и даље будемо партнери, да нам се може веровати!”, рекао је премијер. Он је нагласио да, без обзира на демонстрације и свакодневне штрајкове, његова влада намерава да истраје у борби за излазак из кризе јер, у суштини, из дана у дан све већи проценат нације схвата да је то једини начин.

Објашњавајући појам политичке подршке коју Грчка очекује од осталог дела Европе, Папандреу је нагласио да то значи могућност да Атина добија кредите под условима под којим их добијају и остале европске земље. Он је појаснио да је Грчкој неопходно да у овој години на међународном тржишту капитала добије кредите од 53 милијарде евра под повољним условима. У међувремену, међународна агенција Фич снизила је рејтинг четири водеће грчке банке: Националне банке, Алфа банке, ЕФГ Еуробанк Ергасиас и Пиреус банке.

Забрињавају туристичке прогнозе за наредну годину јер се очекује да ће доходак једне од најважнијих привредних грана, који чини чак петину привреде Грчке, битно опасти, да ће бити изгубљени милиони евра због мањег интересовање гостију. Између осталог, председник Федерације хотелијера Атине и Атике Јанис Рецос је упозорио да ће се повећање ПДВ-а катастрофално одразити на цене и укупан хотелски бизнис.

Једино ће, изгледа, на грчком небу и у авиопревозу бити више реда. Наиме, главни акционари авиокомпанија „Егеан ерлајнс” и „Олимпик ер” су се почетком недеље договорили о обједињавању. Авиони нове компаније, а њих је укупно 64, почеће већ у октобру ове године да лете као „Олимпик ер” – и то на 65 унутрашњих и 41 међународном лету.

Наравно, све то под условом да не буде генералних штрајкова као што је овај данашњи због којег ниједан авион није полетео из Грчке, нити је у њу слетео.

Јасмина Павловић-Стаменић