Свет

Грчка: поскупљењима спречавају банкрот

Бонуси смањени за 30 посто, пензије замрзнуте, алкохол и цигарете скупљи 20 одсто. – Циљ мера прикупљање нових 4,8 милијарди евра

Oбрачун грчких пензионера са полицијом Фото АФП

Од нашег дописника

Атина, 3. марта – После много дана ишчекивања и најављивања, грчка влада је данас саопштила коначни пакет мера штедње којим ће се „намаћи” додатних 4,8 милијарди евра.ПДВ расте за двапосто, пензије се замрзавају,бонуси се у јавном сектору смањују за 30 посто, расту цене бензина, цигарета и алкохола.

Одлуци је претходио синоћни драматични говор премијера Јоргоса Папандреуа који је садашњу буџетску кризу упоредио са „ратним стањем”.

„Грчкој прети банкрот уколико не предузме радикалне мере за смањење својих дугова. Ми хитно морамо да зауставимо негативне факторе који директно утичу на нашу земљу”, рекао је Папандреу обраћајући се посланицима Пасока. У говору који је преко ТВ екрана пратила цела нација, премијер је подвукао да Грчка мора да избегне кошмар банкротства, ситуацију када држава неће моћи да исплаћује не само бонусе у виду 13. и 14. плате, већ редовна примања и пензије.Подсетио је да кредитори више неће да чекају, да обавезе морају да се испуњавају,а дугови враћају, како се не би догодило да кад Грчка затражи кредите наиђе на затворена врата. Упозоравајући да ће нове мере још једном ударити нацију по џепу и знајући да ће то неминовно изазвати нови талас незадовољства, премијер Папандреу је нагласио да су то императиви који ће можда омогућити нови почетак за целу земљу, значити повратак изгубљеног поверења, али и да ће сасвим сигурно и без изузетака терет понети и они који највише имају.

Дакле, нови пакет економских мера донеће допунских 4,8 милијарди евра. Половина ће бити остварена смањењем трошкова, а остатак порастом пореза.Прецизније, 13. и 14. плата нису укинуте, али су редуковане за 30 посто. Очигледно, у овом тренутку влада није имала смелости да потпуно скреше бонусе у јавном сектору јер би талас незадовољства који је и овако врло присутан могао да анулира све до сада учињено... На улицама су пензионери, већ два дана штрајкују таксисти, део лучких радника,наставници средњих школа, за 16. март се најављује нови генерални штрајк. Тог дана би Атина у Бриселу требало да поднесе први извештај о ефикасности својих економских мера штедње.

План рестриктивних мера предвиђа замрзавање, не и смањивање, пензија.Међутим,плате запослених у државном сектору смањују се за 12 посто, за два посто повећава се ПДВ и са 19 скаче на 21 проценат. Порез на пића и цигарете подиже се за 20 процената, уље за грејање не поскупљује, али зато цена бензина расте за 0,8 посто и 0,3 за дизел гориво.

Порез на луксуз, на скупа кола, приватне виле и јахте донеће додатна средства.Порез на аутомобиле са великом кубикажом порашће до 25 посто.

О новим економским мерама премијер Папандреу је, поштујући протокол, обавестио и председника ГрчкеКаролоса Папуљаса.Предстоји и састанак са представницима синдиката који су мере владе већ прогласили „антирадничким” и за вечерас организовали протесте у центру Атине.

Међутим, све очи упрте су на међународну сцену где наредних дана Папандреуа очекује састанак са немачким канцеларом Ангелом Меркел, посета Француској и сусрет са Саркозијем, а затим разговори са америчким председником Обамом у Вашингтону. Европска турнеја је усмерена на разматрање немачко-француског плана о куповини грчких облигација.

Јасмина Павловић-Стаменић

објављено: 04/03/2010

Последњи коментари

Dragan Pavlovic | 04/03/2010 21:04

Grci su promenili valutu,ali su ostali Grci.

Ogorceni srbin | 04/03/2010 21:25

Moje misljenje je da je ova kriza Grckoj nametnuta sa strane.

Dejan R. Popovic, dipl. inz. | 05/03/2010 09:22

"Kapitali se povecavaju stednjom, a smanjuju rasipanjem i losim gazdovanjem. Stednja, a ne marljivost, neposredan je uzrok povecanja kapitala. Doduse, marljivist stvara predmet koji stednja akumulira. Veliki narodi nikada ne osiromasuju zbog privatnog rasipnistva i loseg gazdovanja, iako neki put osiromasuju zbog javnog rasipnistva i loseg gazdovanja. U vecini zemalja se celokupni ili gotovo celokupni javni dohodak upotrebljava na izdrzavanje neproduktivnih radnika. Neproduktivni radnici su ljudi koji sacinjavaju brojan i sjajan dvor, velike crkvene ustanove, velike mornarice i vojske, koje za vreme mira ne proizvode nista, a za vreme rata ne sticu nista sto moze nadoknaditi trosak njihova izdrzavanja, cak ni dok rat traje." (Adam Smit, "Bogatstvo naroda"). Ove reci aktuelne su i danas, kako u Grckoj tako i u Srbiji.